Sveta gora je monaška država i nalazi se na Atosu, najistočnijem od tri poluostrva na Halkidikiju u Grčkoj. Tu se nalazi 20 manastira, 12 skitova i mnoštvo manjih monaških naseobina.
Sveta Gora je u sastavu grčke države, ali ima autonomiju u okviru nje, zagarantovanu Ustavom Republike Grčke.
Administrativno sedište Svete Gore je u mestu Kareja na Svetoj Gori gde se nalazi Sveštena Opština u kojoj borave predstavnici (antiprosopi) svih 20 svetogorskih manastira. Na čelu Svete Gore se nalazi Prot Svete Gore, jednogodišnja funkcija na koju se redom bira predstavnik iz jednog od sledećin pet manastira: Velika Lavra, Iviron, Vatoped, Hilandar i Dionisijat.
Igumanijom Svete Gore se smatra sama Bogorodica Djeva.
Manastir Hilandar pripada srpskoj pravoslavnoj crkvi i jedan je od najvećih srpskih kulturnih centara koji traje više od 900 godina.
Poznato je da žene ne smeju kročiti na ovo sveto mesto, ali je manje poznato, onima koji nisu bili tamo, da procedura ulaska na Svetu goru nije nimalo jednostavna. Iako je danas ta procedura u mnogome olakšana i rasterećena nekih pravila, ipak, manastiri su i dalje dužni da se pridržavaju odgovarajućih normi.
Kako bi se ispotovao vekovni poredak mora se poštovati kodeks ponašanja i oblačenja, koji u svakom smislu mora biti prilagođena monaškom podvigu očuva.
Prema staroj tradiciji na Svetoj gori je na snazi AVATON, što znači da niko ne najavljen ne može kročiti tu. AVATON i znači “ne kročiti”.
Na Svetu Goru se ulazi brodom, iz pristaništa koja se nalaze u Jerisosu i Uranupolisu. Da bi se došlo na Svetu Goru, potrebno je da prethodno tražite i dobijete blagoslov za posetu i boravak u manastiru, a zatim na dan dolaska preuzmete dozvolu za boravak na Svetoj Gori – diamonitrion (ΔΙΑΜΟΝΗΤΉΡΙΟN).
Ali, najvažnije od svega je planiranje samog putovanja na Svetu goru. To je poseban čin koji zahteva odlučnost, istrajavanje i pre svega smisao i značaj koji vi date putovanju.
