Овај рецепт датира из 1196. године. Тачније, те године је ово јело служено на двору Стефана Првовенчаног. То је једно од најстаријих познатих јела која су служена на дворовима Немањића.
За време владавине Немањића, од краљева Радослава и Милутина, преко цара Душана и последњег, Уроша, кулинарство у Србији је било раме уз раме са европским, а у неким сегментима и испред многих европских држава.
На двору и у кућама богате властеле јело се како и доликује том сталежу. На трпези је било обиље дивљачи, рибе, свих врста меса, нарочито овнујског, пернате живине, сувог меса и сланине. Јело је имало изузетну важност на двору.
Привреда уопште, а нарочито пчеларство имало је своје највеће успоне за време средњевековних српских владара династије Немањића. Пчеларство је поред манастирског и црквеног, било једна од најзначајнијих привредних грана становништва. У то време мед и восак били су извозни артикли. Пчелари – уљари који су се старали о пчелама, били су ослобођени других послова.
Јела која су у свом саставу имала мед, била су посебно цењена и представљала су својеврсне специјалитете. Таквим су се сматрали лепиња са сиром заслађена медом, куглице од сира и овса преливене медом, као и шницле печене у свињској масти, такође заслађене медом. Медовина је било омиљено пиће, у то доба, нарочито у крајевима у којима није било винове лозе.
Рецепт за пилетину у сосу:
Пилеће месо од груди благо се осоли и добро утрља медом. Одстоји два сата да се расхлади. Уваља се у пшенично брашно и пржи на масти док не добије златножуту боју. У посуду где се месо пржило сипају се бело вино, бели лук и мало мајчине душице. Тим сосом месо се прелије и потом служи.
Опанак/Новости
