Kćerka gospodara Vojihne, despotica Jelena, monahinja Jefimija, shimonahinja Jevpraksija, bila je jedna od najobrazovanijih žena svoga vremena.
Sa nepunih sedamnaest godina udala se za despota Uroša Mrnjavčevića. Imali su sina Uglješu, koji je urmo kao dete i sahranjen je u Hilandaru 1368. gde je sahranjen i Vojihna, Jelenin otac. Jelena je imala samo 22 godine kada su u Maričkoj bici 1371. godine poginuli njen muž despot Uroš i dever, kralj Vukašin Mrnjavčević.
VELIKA POMOĆ KNEZA LAZARA USAMLJENOJ DESPOTICI
Despotica Jelena, u neprebolnoj žalosti, ostala je sama u svom dvoru u gradu Ser. Tada joj u pomoć pritiče knez Lazar!
Kada su grad i čitavu oblast zauzeli Turci, Jelena odlazi na dvor kneza Lazara i kneginje Milice. Posle Kosovskog boja, kneginja Milica i despotica Jelena primaju monaški zavet.
Milica dobija monaško ime Evgenija, a Jelena Jefimija.
Uloga monahinja u upravljanju državom
Monahinje Evgenija i Jefimija pomažu mladom kneževiću Stefanu (kasnije Despotu Stefanu Visokom) da upravlja zemljom i obavljaju važne diplomatske misije, kao što je bila ona kod sultana Bajazita.
Tada su uspele i da mošti Svete Petke donesu u Beograd iz Carigrada.
Jefimija odlazi u Ljubostinju gde zlatnim koncem veze molitvenu pesmu: Molitvu Hristu Spasitelju na zavesi za carske dvere (katapetazmu) manastira Hilandara.
Napisala je Posvetu sinu Uglješi koji se nalazi na diptihu u Hilandaru. Izvezla je Pohvalu knezu Lazaru (prekrivač za glavu kneza Lazara) izuzetno vredno književno delo.
U Ljubostinji je primila i najviši monaški zavet-veliku shimnu, tada je dobila novo ime-Jevpraksija.
Umrla je oko 1405. godine. Mošti srpske despotice, smerne monahinje i prve srpske pesnikinje počivaju u manastiru Ljubostinja.
