Dinarski tip čoveka: Fizičke i psihičke osobine Dinarca prema našem naučniku Jovanu Cvijiću

0
10484

Dinarski tip ličnosti zauzima celu dinarsku oblast i susedne zemlje po kojima se proširio migracijama. Ovaj tip preovlađuje u moravskoj Srbiji, Hercegovini, Crnoj Gori.

Dinarce karakteriše visok i vitak stas, kosti jake, mišići razvijeni, ruke i noge dugačke, vrat dugačak i snažan, lobanja kratka, često na potiljku ravna kao odsečena, teme visoko. Donja vilica izrazita, malo napred isturena, Lice usko dugoljasto, crte oštre, čelo visoko, poširoko, natrag zabačeno, nos visokog korena, dugačak i istaknut, često povijen (orlovski profil), brada široka i masivna, usta široka, usne jake. Oči velike tamno smeđe, duboko položene. Obrve ispupčene i jako svedene. Koža zagasita smeđa, kosa tamno smeđa, jače debljine, katkad kovrčasta. Brada gusta i jaka.

Evo šta je Jovan Cvijić napisao o osobina ličnosti i psihičkim karakteristikama ovog tipa.

Dinarski doseljenici su ušli u staro kosovsko-metohijsko stanovništvo ne izmenivši njegove psihičke osobine, ali su oni na njega jako uticali. Najzad se Slovenci, koje sam uvrstio u dinarski tip, u izvesnom pogledu razlikuju od ostalog dinarskog stanovništva, naročito zbog vekovnih veza koje su imali sa civilizacijom srednje Evrope. Oni su dobili specijalne osobine po kojima se približavaju panonskom tipu. Svi drugi krajevi, pretstavljeni na našoj karti, nesumnjivo pripadaju dinarskom tipu.

Srbe čine tri četvrtine ovoga tipa.

Dinarac

Glavne psihičke crte. – Celokupno dinarsko stanovništvo, pravoslavno, katoličko ili muslimansko, živi ili je doskora živelo patrijarhalnim životom, koji je u znatnoj meri uticao na njegovu karakterističnu fizionomiju. Oni koji su dosta putovali po Balkanskom poluostrvu odmah osete i raspoznaju u nekoj narodnoj masi dinarske ljude od drugih grupa. Na njima su najbolje izražene sve osobine zapadnih Južnih Slovena. One su kod njih dubljega smisla i nacionalnije. Ove osobine nisu načete stranim uticajima i novim kulturama, kao što je to manje-više slučaj u drugim oblastima, izuzevši nekoliko izolovanih oaza, naročito u istočnom delu Poluostrva. Iako je oblast dinarskog tipa bila podeljena između više država, on je sačuvao svoje osnovne osobine.

Pročitajte i  Pileća supa iz mamine kuhinje: Okrepljuje organizam i čuva imunitet tokom cele godine

Dinarski su ljudi živog duha i tanane inteligencije. Obdareni živom i raznovrsnom osećajnošću oni se često povode za svojom maštom, koja je vrlo živa i bogata, kao i za prvim impulsom oduševljenja i srdžbe. U svojim se akcijama obično inspirišu pobudama moralne i duhovne vrste; materijalni interesi imaju samo ulogu drugoga reda. Da bi se izazvala najveća suma njihove snage, treba dirnuti u njihovu osećajnost, osetljivost, u njihov individualni i nacionalni ponos; treba istaći pitanje časti ili ideal pravde ili slobode. To su glavni uzroci strasti koji pokreću dinarske ljude kao i uzroci sukoba koji se među njima javljaju; otuda proizilazi srećan ili nesrećan tok njihova života, mnogo više nego što potiče od sebičnosti ili od lakomosti. Sa ovim se inspiracijama mešaju rasni instikt, instikt za životom i za razvijanjem, instikt da se izvojuje svoje mesto u svetu i da se da svoja puna mera, instikt čija je snaga ogromna. Dinarski čovek ne veruje, da ima teškoća koje ne bi mogao savladati. Njegova je vera nepomućena, pouzdanje bezgranično.

Pored ovog jakog idealizma ima i jedna tradicionalna crta, jedna od bitnih crta narodne duše.

Dinarski čovek gori od želje da osveti “Kosovo” (Kosovsku bitku 1389 god.), na kome je izgubio nezavisnost, i da obnovi staru srpsku carevinu, o kojoj stalno sanja, čak i u najtežim prilikama, u kojima bi svako drugi očajavao. Obmanut okolnostima i događajima, napušten od svih, nikada se nije odrekao narodnog i društvenog ideala. Ova postojanost i apsolutna vera u nacionalni ideal glavni je fakat u njegovoj istoriji. Sebe smatra kao Bogom izabranog za izvršenje nacionalnog zadatka. Sve ove svoje večite misli on izražava u pesmama i pripovetkama, čak i u posmrtnim tužbalicama. U svakoj prilici se na njih navraća: opeva ih i priča u kući, uveče pored vatre a posle svakodnevnog rada, u crkvama i manastirima, izlazeći iz crkve, prilikom svakog skupa ili sabora.

Pročitajte i  Preukusno i puno zdravlja: Izlivenu pitu sa blitvom i sirom obožavaće i deca

Uticaj zemljišta i prirode. – Dinarski ljudi su intimno vezani za zemljište i prirodu svoga kraja. Kod njih nema velikih varoši, doskora nije bilo nijedne koja bi imala 100.000 stanovnika. Prevlađuju male varoši sa nekoliko hiljada stanovnika, poglavito poreklom sa sela i jednim delom seoskog zanimanja. Devedeset od sto dinarskog stanovništva živi od zemljoradnje i od stočarstva. Procenat seljaka je veći no u ma kojoj drugoj južnoslovenskoj grupi. Najveći deo dinarskog stanovništva, dakle, živi u stalnom dodiru sa zemljištem i prirodom, sa stvarnošću života. Ono je naviknuto na one prirodne nedaće koje dolaze od nepogoda, rđavih žetvi i stočnih bolesti. Zbog toga su mu nervi zdravi, zato je spokojnije i bolje podnosi udese sudbine.

U ovome se tipu oseća jaka veza s prirodom i s precima. Ni u jednoj drugoj zoni nisu ljudi tako bliski prirodi i srasli s prirodom kao ovde –

Ovo nije narod “sit života”, već mlad, sveže krvi, izoštrenih čula za prirodne pojave. Osobito su razvijeni vid, sluh, čulo mirisa i smisao za orijentisanje: nađu se noću i u velikim šumama. Osećaju šum i šapat prirode, od klopotanja izvora i šuštanja lišća do podzemnih zvukova i trepeta, i to u njima izaziva muziku od osećanja i želja. Na narodno osećanje i na narodnu maštu utiču visoke i prostrane planine, sa dubodolinama i vododerinama, dalje osamljeni i kršni krečnjački vrhovi raznih oblika. Od velikog su uticaja na narodnu fantaziju karsne reke, kojih nestaje u ponorima da se posle nekoliko kilometara opet pojave iz pećina, zatim suve prostrane i razgranate pećine, bezdane i surdupine, intermitentni izvori, koje zovu potajnicama, itd.

Pročitajte i  Ruski lek iz naroda: Obloge od kupusa i meda koje su naše bake koristile za SVE PLUĆNE tegobe

Naposletku intimna veza s prirodom izražava se u mnogim toplim običajima velike starine i dubine, u navikama, verovanjima i vračanjima, koja se vezuju za smenu godišnjih vremena, za nebeske i klimatske pojave, za planine i vrhove. Takvi su topli običaji o Božiću, o Uskrsu, o Đurđevdanu, o Ivanjdanu i Petrovdanu; takve su prirodne i naivne svetkovine koje se vezuju za planine i vrhove, na koje jedanput godišnje iziđe selo ili cela oblast; takvi su običaji dodola i prporuša. Sva priroda je živa ili dejstvuje kao živa, i mrtve stvari i zamišljene. Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile, koje vode interesantan život i često određuju ljudsku sudbinu. U oblacima su vetrogonje i zduhači. Iz jezera izlaze krilati konji, vodeni bikovi, ljutiti zmajevi ognjeviti iz kojih sve vatra sipa. Svuda ima zlih i dobrih duhova. Čovek je vezan i zavisan od tih sila u prirodi, čiji je najviši stupanj Bog i sudbina, koji sve raspoređuju i ništa se bez njih ne može desiti.

Jovan Cvijić, Balkansko poluostrvo

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime