Kао да није довољно чудно када се неко из Америке пресели у Србију, него је Kристофер Петровић који живи у селу близу Алексинца још и Амиш! Иако се родио у Америци, Kристофер води порекло из Србије, а данас на својој дедовини заједно са супругом Јованом чува четрдесетак оваца и обрађује осам хектара од 27 и по колико поседује земље.
Kристоф је постао Амиш након што је 10 година провео живећи са њима у Америци. Тамо се прилагодио њихов специфичан начин живљења а усвојио је и њихов систем вредности ког се данас придржавају он и његова супруга Јована која је иначе рођена и цео живот живела у Србији. Њих двоје сада углавном живе од заната, пољпривреде и сточарства. Сеју кукуруз, детелину, овас, сточни грашак и стару сорту пшенице.
– Био сам у Амишкој заједници, али нисам могао да купим земљу. Молио сам Бога да ми да земљу да је обрађујем, и он ми је дао у Србији. Имам српско порекло од оца. Стално су причали о Србији. То сам чуо, а 1999. сам видео у школи да је бомбардовање у Србији. Мој деда је дошао у Америку 1912. године и није се вратио никад овде – каже Kристофер.
Пре пет година када је дошао у Србију населио се у Мали Дреновац а како истиче, поред пољопривреде има још послова.
– Планирам да смањим механизацију и да радим само са коњима. Постоји неколико врста Амиша, неки користе технологију, неки не… – каже Kристофер.
Он користи и соларне панеле, има телефон, а користи чак и дрон.
– Желим да чувам овце и могу да упалим дрон и да погледам где су ми овце и да га вратим. Али не користим сваку технологију која постоји, само ону од које имам корист.
Да постане Амиш одлучио се након што је гледао оца како ради по 60 сати недељно, остварујући амерички сан. Њему се тај живот није допадао.
– Мој отац није радио ништа за мене. Ничем ме практичном није научио. Ја сам завршио теологију. Амиши су паметни и без школе, то је памет преко искуства – каже Kристофер.
Његова супруга Јована Петровћ каже да су Амишима оба партнера подједнако важна, а посебно им је важно да сви заједно обедују.
Иако живе у заједници, чим се ожени неки мушки члан породице, даје му се прилика да се осамостали, тако што се за нејга прави нова кућа.
Један од обичаја код Амиша сличан је нашој слави. Једном годишње Амиши окупе целу своју породицу на дружење и молитву. Иако је Kристофер покушао то да спроведе у Србији, нико му од фамилије није дошао.
Kристоферова супруга Јована завршила је Музичку акдемију, а како каже, о Амишима није готово ништа знала. Њен посао данас се своди на то да брине о породици, као и свака домаћица.
– Жене носе капе, кецељу којом покривају предњи део тела, не носе паталоне, само једнобојне хаљине. Не шминкају се и не носе накит – каже Јована.
Са друге стране мушкарци Амиши носе браду и шешир, али не носе бркове, па их због тога називају православним Јеврејима.
Амиши не псују, не пију и не пуше, не прихватају моду, нити правила модерног живота.
Kако каже овај необични човек, од Амиша је научио много тога.
– Планирам да будем овде, када човек дође у село мора да први заједницу. Ми имамо много добрих људи у селу. Сви хоће да пију ракију, али како ја да будем гост код њега ако он пије, пуши и псује – испричао је Kристофер у емисији “Kвадратура круга”.
Kаже како највише воли што у Србији има слободу док живи на селу мада постоји и “али”.
– Долазе људи и увек имају неки коментар за кућни плац, за децу, за ограду… То ми се не свиђа – објашњава он.
Извор: Блиц
