Judin poljubac je izreka koju često koristimo, a evo kako i zašto je ona nastala.
Fariseji i prvosveštenici koji su odlučili da Isusa Hrista na prevaru uhvate i ubiju tražili su nekog iz najbliže Hristove okoline koji će ga izdati.
I zaista našao se takav, Juda Iskariotski, jedan od dvanaest apostola Hrisovih. Juda se dogovorio sa farisejima da mu, za izdaju Hrista, plate trideset srebrnjaka. Prilika mu se ukazala posle Tajne večere. Hristos je sa učenicima otišao na Maslinsku goru, gde je u molitvi proveo čitavu noć. Juda je javio vojnicima gde se nalazi i rekao im: “Koga ja celivam, onaj je, držite njega” (Mt. 26,48).
Kada je video da su se vojnici približili, odvojio se od ostalih, prišao Hristu, poželeo mu dobro jutro i poljubio ga. A Hristos ga je upitao : “Judo, zar celivom izdaješ Sina Čovečjeg?” (Lk. 22,34).
Juda je kasnije shvatio šta je uradio. Vrati se u hram i bacio novac prvosveštenicima govoreći da je izdao krv nevinu. Potom se u očajanju obesio.
Njegovo ime je postalo i ostalo oznaka za izdajnika uopšte, a zadržao se u izrazu i “Judin poljubac”, koji se i danas upotrebljava kada hoće da se kaže da je neki postupak: izdajnički, pritvoran neiskren, odnosno: izdajnički postupak pod velom prijateljstva.
