KAD DETE NEĆE DA PROGOVORI: Stari običaji koji su se primenjivali na deci

0
1806

Narodni običaji vode poreklo još iz prethrišćanskog vremena kada prost i neuk čovek nije znao kako drugačije da se bori sa svakodnevnim pojavama, pa im je pripisivao natprirodne moći i na isti način pokušavao da se bori sa njima.

dete petak

Običaji i rituali su bili vezani za mnoge delatnosti, a evo i nekih zanimljivih postupaka koje su roditelji primenjivali kada deca nisu mogla da im prohodaju, progovore ili kada su loše spavala.

Kad dete neće da progovori

Najčešće se magijski potpomaže razvoj govora na taj način što se detetu daju izvesne namirnice da ih na ritualan način pojede. Kod Srba na Kosovu postoji verovanje da će malo dete koje pojede jezik ptice sojke biti govorljivo i da će znati „devedeset i devet jezika“. U Crnoj Gori savetuje se sledeće: „Koje dijete ne može da brzo progovori, neka mu majka ukrade od siromaha što prosi malo kruva i da mu da izjede.“
U nekim krajevima veruju da dete koje ne progovori na vreme, valja zapojiti vodom iz klepetuše (medenice). U leskovačkoj Moravi „kad dete ne progovori ni posle godinu, rano se ide u crkvu pa je mati detinja otvori. Ključevima dotakne dete u usta, pa ih premije i onom vodom zapoji (dete).

U Crnoj Gori i u nekim drugim krajevima, da bi dete progovorilo, takođe se nosi oko kuće, a pri tome se izgovori određena magijska formula. Vuk Karadžić beleži: „Kad dijete ne može da za dosta počen zboriti, treba ga u vreću staviti, pak okolo kuće triput obrnuti, a drugi ga pita: ’šta nosiš?’ a on mu odgovori: ’nosim vreću riječi’”.

Pročitajte i  Mali Božić i njegovi običaji: Evo šta se OBAVEZNO radi na ovaj dan, a koje radnje su STROGO zabranjene

U gornjoj Krajini novorođenčetu izmere usta koncem pre prvog dojenja i taj konac zavežu u mrtvi čvor. Kad dete napuni pola godine, odreše ovaj čvor, pa će, misle, dete ubrzo progovoriti.

dete koje ne govori

Kad dete neće da prohoda

Kad dete, iz nepoznatih razloga, ne prohoda kada mu za to dođe vreme, u našem narodu roditelji i rođaci deteta u tom slučaju često preduzimaju magijske mere koje bi trebalo da mu pomognu da načini prve korake.
Da bi dete prohodalo, ono se često prevodi preko nekog predmeta. U gornjoj Krajini dete koje nije prohodalo valja prevesti preko slepčevog štapa. U istom kraju čine i sledeće: u mladu nedelju, pre sunca, uzmu kupinu koja je na obe strane grane u zemlju urasla, stave je na kućni prag, „pa se polagašno pro nje prevede dete“.

U Metohiji, „ako dete ne pro’oda na vreme, valja ga u mladu nedelju triput obrnut oko kuće u vreći od kostreti (kozje dlake)“. Na Kosovu, takođe u mladu nedelju, pre sunca, dete metnu na lopatu, „pa ga tri puta obnesu oko kuće, jedni vukuć lopatu, a drugi držeći dete i govoreći: ’Baci leskovo, uzmi drenovo!“

Pročitajte i  Staro verovanje koje i danas važi: Evo kakve su osobe rođene na Božić

U slučaju pomenute nevolje, detetu se još, kao magijska pomoć, mesi kravaj (hlepčić). „Ispečen kravaj iznesu pred dete, a njemu dadu drenov prutić. Žena s kravajem veli mu: ’Baci leskove, uzmi drenove!’“ Kravajem, poznatim obrednim hlebom, kao i spomenutom basmom, detetu se sugeriše da otpočne hodanje, odnosno da mu noge postanu sigurnije i snažnije, te da što pre učini prve željene korake.

Kada dete prohoda, u selima jugozapadnog Stiga, majka sipa za njim vodu, da bi ono „išlo brzo kao voda“. Često se vrši i obred presecanja traga,užeta ili tovara, da bi dete dalje dobro napredovalo u veštini hodanja. „Presecanje traga vrši se uvek metalnim predmetom na taj način što se ispred deteta povuče linija kad se zapazi da je počelo da hoda”.

dete koje ne hoda

 

Kad dete neće da spava

Ako dete ne spava dobro, ako se često budi, plače i nemirno je, verovalo se da je to znak da mu nije dobro i da je verovatno ureknuto. Zato se spavanju posvećuje velika pažnja i za osiguravanje dobrog sna koriste se mnogobrojne vradžbine, rituali i tabui. Ako dete ima nemiran san ili ne može da zaspi, valja da mu se pod uzglavlje stavi nož crnih korica, beli luk (odbrana od veštica, vampira, more i ostalih demona), bosiljak, konoplja i, naročito, katranjiva krpa, koja se meće ispod dečje glave.

Pročitajte i  Američka poštanska markicka otkriva poreklo Nikole Tesle: Rešenje za sve one koji su u nedoumici!

Majka često izvodi određene ritualne radnje pri stavljanju odojčeta u kolevku, ne bi li mu obezbedila čvrst i zdrav san. Tako, na primer, kad stavi dete u kolevku, rukom ga prekrsti, očita mu molitvu i zevne iznad njega, da bi mu brzo došao san na oči.

Izvesne uspavanke koje majke pevaju deci pre spavanja veoma podsećaju na basme, i verovatno su se razvile iz njih, zadržavajući svoju osnovnu funkciju: da se detetu povrati izgubljeni san.

Postoji i veći broj magijskih zabrana, tabua, kojima je cilj da se spreči da neko ili nešto „uzme“ detetu san. U mnogim našim krajevima, u kućama gde ima male dece, uveče se nikom ne daje ništa iz kuće, ni vatra ni sirće ni kvasac, da detetu ne bi time „odneli“ san. Kada gost ide iz kuće u kojoj ima malo dete, on treba pri polasku da ostavi makar najmanji končić od svoje odeće i da kaže: „Spavaj kao ja“, da mu ne bi odneo san.

dete koje spava

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime