Тридесетогодишња Милица Ћирић из Пирота, мастер економије, запослена је у књиговодственој агенцији, али сваки слободан тренутак користи да оде на Стару планину и да чува овце.
На тај начин помаже родитељима, али и опушта се у природи. Ужива подједнако у оба посла.
Довољан је само један звиждук и стадо оваца и коза одмах послушно креће за њом. Са животињама је, објашњава Милица, од када зна за себе.
“Од када сам проходала, ја сам са животињама. Моје лутке су биле овчице, козице, јагњићи. Живела сам у природи. Вероватно када би овај посао био исплативији, да би се њему посветила у потпуности”, прича Милица Ћирић.
А пошто није довољно исплатив, Милица је већ шест година запослена у књиговодственој агенцији.
“У задњих 100 година у овчарству се ништа није променило, а што се тиче књиговодства сваким даном се нешто мења и морам да се усавршавам, да читам, да пратим законе”, каже Ћирић.
У агенцији имају само речи хвале за Милицу.
“Изузетан радник, изузетно паметна, вредна, и зна шта треба да се уради. Има знање”, прича књиговођа Верица Голубовић.
А када јој досаде конта и прописи, Милица крене пут Старе планине и села Нишора.
“Од свега тога побегнем. Са животињама опустим мозак скроз. Може да боли глава и од оваца, кад сунце припече или кад падне киша, а од рачуноводства углавном боли глава”, испричала је Милица.
Волела би да дођу бољи дани за овчарство па да своју диплому мастера економије може да искористи за развој пољопривреде на Старој планини.
Курир
