Како изгледа живот последњег становника куршумлијског села: „Има шест месеци како нисам срео и видео човека…”

1
1526
Милош Илић из села Парада/ Фото: Бета

Најудаљеније планинско село на територији општине Куршумлија, село Парада на обронцима Копаоника, данас има само једног становника Милоша Илића (75), али то није једино селу у том крају које је у таквом положају и којем прети нестајање.

У општини Куршумлија до сада је угашено седам села, а да није горштака Милоша Илића, село Парада би било осмо село без становника.

Милош је, каже, једини остао да чува традицију, успомене и сећања на некада живо и препуно село а после њега и то село ће пасти у заборав, као и преосталих седам напуштених села у општини Куршумлија.

„Када сам био мали, само у мојој кући је живело петнаесторо чељади. А у селу пет стотина душа. Никада ни слутио нисам да ћу једног дана остати баш ја једини у селу, и то под старе дане. Нема дана да не пустим сузу и зајецам од туге и бола”, прича Милош, преноси Бета.

Његова супруга је одавно умрла, тројица синова стасала и отишла у „бели свет”, па је Милош остао сам.

Фасада на петнаестак кућа, груписаних у селу, одаје бурну и богату прошлост села. Свака кућа је иста, исте величине, има исти распоред просторија и број прозора.

Pročitajte i  Хрскави кромпирићи са слатком паприком: Најбољи прилог уз ручак икад

Уским сеоским сокацима, некада пуним дечије граје, није се могло проћи од воловских кола и стоке. Сада, међу коровом који је покрио сокаке, тек по који Милошев траг. И само име села говори о његовој важности и бурној историјској прошлости.

„Одвајкада су овде парадирале војске. За време Турака, и пре и после њих. Ваљда је овде било важно место, јер иза брега, где је сада Косово, вазда је било неко важно подручје, па се парадирало. Зато се село зове Парада”, казао је Милош.

Од Куршумлије је удаљено око 40 километара, ушушкано међу рачвастим венцима обронака Копаоника. Прво најближе насељено место Паради је Луковска бања, на око десет километара. Нема сигнал за телефон ни за телевизију.

„Нико се није трудио да обезбеди сигнале, а и за кога ће? Кад се ужелим да чујем синове и унуке, изађем на друго брдо, око сат времена хода, нађем сигнал и зовем унуке”, прича Милош, бришући сузе крајевима рукава, поцепаног сивог џемпера.

Ретко виђа људе, понекад ловце или бераче печурака, нема с ким да разговара. Живи од скромне пољопривредне пензије, развлачи је од почетка до краја месеца. Купи намирнице за по неколико месеци и за њих иде пешице до Куршумлије.

Pročitajte i  Последњи сати живота Бранка Ћопића: Док је звонило са Саборне цркве српски писац отишао је у смрт

„Има шест месеци како нисам срео и видео човека, па данас вас, новинаре. Никад не чекам да ми намирнице скроз нестану. У Куршумлију идем пешице, преко планина. Стигнем у град за седам сати пешачења, са једне стране. Натоварим намирнице на леђа и донесем кући”, каже Милош.

Не треба му много намирница, само оно основно, а за друго, пензија и не стиже. Зима му је, каже најтежа, тада нема куда. У четири зида, у мислима са својим унуцима.

„Дође ми тако мисао да су кренули к мени. Па кренем и ја у сусрет, а пропланком само трагови вукова и медведа”, уз тежак уздах зајеца старац, покривајући лице испуцалим рукама.

Председник општине Куршумлија Радољуб Видић каже да има још неколико села са по једним становником и да прети њихово нестајање.

„Много је села у фази нестајања, и то је највећи проблем наше општине. Исељавања из наших села су почело још педесетих година и даље трају. Ми се трудимо да помогнемо онима који су остали у селима, али је веома тешко јер су у питању старачка домаћинства”, казао је Видић.

Pročitajte i  Пешачке стазе Националног парка Ђердап: Изаберите своју руту и уживајте у пешачењу и природи

Општина Куршумлија је до села у којима је остало више становника правила путеве и издвајала пољопривредне субвенције како би мотивисала младе да не напуштају села, али и да се враћају у села.

До сада је седам села потпуно угашено, без становника. У онима где је преостало малобројно становништво, доминирају оронуле куће и имања обрасла коровом. Често се могу видети и табле са натписом „На продају кућа и имање”, углавном у бесцење. Купаца нема, млади се не враћају, јер нико не жели да живи без основних услова за живот.

Милош Илић, и да има где да се одсели, то неће учинити. Каже да га здравље добро служи, па ће још дуго сам ослушкивати како ветар завија између опустелих кућа и вукова из шуме.

Жали што ће се после њега то село угасити, иако је било једно од највећих и најбогатијих села у Куршумлији.

Политика/Бета

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име