Деветнаест година складног заједничког живота у Шведској и четворо деце – богатство је које имају Тања Силађи (40) и Фредрик Доне (39), а које су желели да овековече на свадбеном весељу у Вршцу. Уз трубаче се куповала млада, пуцало у јабуку, веселило до раних јутарњих сати.
– На дан свадбе ја сам био у шоку и јако срећан. Питао сам се да ли је ово моја свадба или филм Емира Кустурице: трубачи у соби, пуцање у јабуку, купио жену, правимо шоу, све је било фантастично – каже младожења Фредрик Србољуб Доне.
Одушевљен нашом земљом, менталитетом и традицијом, Србољуб је без много двоумљења напустио протестантизам и постао православац.
Уосталом, и њихова деца Леја (15), Теодор (13), Видар (9) и Мила (8) су по мајчиној жељи крштени у српској цркви у Гетеборгу, у чијој околини живе.
Сада, са новим именом, које у потпуности осликава његове емоције према Србији, осећа још већу припадност нашем народу.
– Не треба да се губи корење. И треба да се одржава то да би остао човек цео. Зато ми је било битно да доведем Фредрика овде да он упозна Србију и Вршац и моје корене. Мене је био страшно страх да неће да заволи, ово, Балкан – истиче Тања Силађи Доне.
Ништа мање изненађени нису били ни сватови из Шведске, њих тридесетак.
– Венчање у Србији и Шведској раликује се у свему, једино заједничко је што двоје заљубљених ступају у брак. Церемонија у цркви је потпуно другачија – овде свештеник стално пева током обреда, имате и дим у цркви – каже гост из Шведске, Ола Вангој.
– Много је музике на венчању и то ми се веома допада, као и то што су људи изузетно гостољубиви и топли и, да, осећам се као код куће – објашњава још један гост из Шведске, Ахмед Салауда.
Да би могли да се венчају у цркви по православном обреду, Фредрик се неколико дана пре свадбе крстио у манастиру Месић и протестантску веру заменио православном.
– И нађу ми име. Увек сам мислио да ћу бити Вук, то ми се име свиђа. Али када сам мало размислио – ја сам Швеђанин сто посто, учио сам српски језик доста и баш волим Србију и Вршац, зато ми је Србољуб баш како треба – сматра младожења.
Свадба је потрајала до раних јутарњих сати. Гостима из Шведске се толико допала да су Тању и Србољуба замолили да се на брзину разведу, да би следеће године могли да понове свадбено весеље.
Овај необични пар сада планира грађанско венчање у Шведској. Након тога, новопеченом православцу ће у личној карти писати Фредрик Србољуб Силађи Доне. Иако много воле Србију, не планирају овде да живе. Нашли су свој мир и сигурност на малом острву Тјорн, код Гетеборга, где раде на прилагођавању странаца, који су добили азил. У Вршац ће, кажу, долазити што више могу током године, не одбацујући могућност да једног дана ту проводе пензионерске дане.
Фредерик слави и славу
Србољуб је у Србију први пут дошао 2001. године. Тада је обишао неколико српских цркава и манастира, где су га иконе посебно фасцинирале. У манастиру Месић, у ком се 17 година касније крстио, купио је своју прву икону – Светог Теодора Вршачког, која му је постала заштитник. Овај светац је сада њихова кућна слава, а и првом сину су дали име Теодор.
Упуство за Швеђане у Србији
Како би гостима из Шведске, којих је било тридесетак, појаснили све свадбене обичаје, младенци су за њих направили упутство на 12 страница.
– Мислили смо да ћемо успети само на једном папиру да напишемо све што је интересантно, а онда смо схватили да је за њих буквално све страно, укључујући и обичаје у цркви. Чак смо у једном тренутку Србољуб и ја пали у сали, када је покушао да ме подигне, за шта су помислили да је и то део традиције – кроз смех нам препричава Тања, уз констатацију да су сви одушевљеним оним што су доживели у Србији.
(Блиц.рс)
