Momo Kapor o znanju stranih jezika!
Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno
govori šest jezika obično mu savetujem da se
zaposli na nekoj hotelskoj recepciji.
Tamo čeznu za takvima! Ja, lično, imam
velikih muka i sa maternjim. Jedva nađem reči
koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se događaju.
Još u gimnaziji, redovno sam išao na popravne
ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike.
Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne i
naučim taj engleski!
Jedna nadobudna dama u nekom otmenom
diplomatskom društvu pokušala je da me uvredi:
“Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim
knjigama, a ne znate engleski?”- pitala me je.
“Gospođo”, kazao sam, “Kolumbo je, takođe,
otkrio Ameriku, a nije znao ni reči engleskog!”
Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek njima
teško kada pokušaju da prevedu neprevodivo.
Piše mi jedan iz Amerike:
“U vašoj priči, koju upravo prevodim, postoje
neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite.
Pišete da je to koštalo kao “kajgana svetog Petra”.
Odakle znate da je sv.Petar jeo omlete?
Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da košta ta
kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja?
U kojoj valuti je plačena? Da li bih taj izraz mogao
da prevedem kao: “St.Peter’s scrambled eggs”?
Kada smo kod jaja, kod vas sam pronašao izraz
“jaje na oko”? Šta je to? “Egg on eye”? Zašto bi
neko stavio jaje na oko? Da se možda, kod vas očna
oboljenja ne leče jajima? Unapred zahvalan itd…”
Jedan drugi me pita u pismu, šta to znači da je
mališan bio “pljunuti otac”? Ko mu je i zašto
ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju očevi i
kojom prilikom? Zanima ga, takođe, izraz
“buni se k’o Grk u apsu”. Zbog čega je taj Grk
zatvoren kod nas i zašto je protestovao? I kako
je, uopšte, moguće da nekome “padne sekira u med”?
Otkud sekira u medu? Zar se med ne čuva u teglama
ili zatvorenim posudama?
Sa izrazom “spava k’o zaklan”, imao sam najviše
neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik,
da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga
preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo
klali da nam je pokolj već ušao u metaforične snove?
No, najviše pitanja dobio sam u vezi sa poetskom
slikom da je jedan tip “prdnuo u čabar”, to jest,
čabrirao, što je potpuno neprevodivo ni na kakav
jezik! Mada je i to teško, čovek bi, ipak, lakše
mogao da objasni kakav je neko, koga zovu “mrtvo puvalo”
(mrtav a puše) ali kako objasniti tipičan beogradski
izraz koji ima toliko skrivenih značenja, a ne
znači ništa – “landara pišore”! Ili kada je neko
pomalo bleskast, pa ga zovu “indi-mindi-saja-paja”?
Da ne pominjem stari izraz: “Šatro, Pera, Mika, Laza”!
Prevodioce zanima još i to zašto su za nas
toliko udaljena baš “Španska sela” (To su za mene
španska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao što su,
na primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači
“rasturi ga k’o Bugarin ćurku”, i zbog čega se neko
“smeje k’o lud na brašno? Šta ima smešno u brašnu?
Da li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakše mi je da odgovorim na pitanje o rečima
i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja,
zaista, ne umem da objasnim.
Ukratko, da se poslužim rečima jedne
novokomponovane pesme:
“Ne plači mi na kućnome pragu
Da mi vrata ne povuku vlagu…”
Mislim da je zaboravio najvažniji
“Pijan k’o majka!”
