Kako je jedan Piroćanac nadmudrio Turke: Malom Risti, zbog njegove domišljatosti, klanjale su se i turske paše

0
3157

Hrista Jovanović, zvani Mali Rista ili Čučuk Rista, bio je poznati pirotski trgovac, a u njegovoh kući, zidanoj pre više od veka i po, već 60 godina se nalazi Muzej Ponišavlja u Pirotu. Po predanju, građena je dve godine i dovršena je 5. Aprila 1848. godine. O tome svedoči urezan tekst na spratu kuće. Za zidanje kuće Malom Risti bila je potrebna dozvola od turskih vlasti, jer je nameravao da to bude velika kuća sa dva sprata, prizemljem i još jednim preko. Tako je na periferiji Pirota, podignuta jedna od najraskošnijih hrišćanskih kuća u Pirotu u tom periodu.

Mali Rista sa ćerkom, zetom i sinom
Mali Rista sa ćerkom, zetom i sinom

Piroćanci pamte i rado prepričavaju priču o lukavom i snalažljivom Risti koji je, izgradivši nisku sobu u svojoj kući, današnjem muzeju, nadmudrio Turke.

Kuća Malog Riste pleni pažnju svojom neobičnom fasadom s čudesno rešenim prozorima, doksatima i krovnom konstrukcijom. Hristina zgrada ima podrum, prizemlje i sprat, a njena izgradnja trajala je dve godine. Međusprat je iskorišćen za takozvanu nisku sobu.

Niska soba je međuprostor koji je služio za ostavljanje i čuvanje rublja i stvari koje su se smeštale u velikom dolapu, u zidanom ormaru, koji je krio jedan sakriven prolaz, “skrišnicu”. Ovaj tajni prolaz je poslednji put korišćen u toku Prvog svetskog rata. Zbog privlačenja posetilaca i turista, o niskoj sobi je nastala priča ili legenda o Ristinom nadmudrivanju Turaka koju i danas posetioci pamte i vole da čuju .

Pročitajte i  Slavimo Svetog Alimpija: Evo zašto na ovaj dan ne treba da se upreže stoka!

U Srbiji, u tom periodu, Srbi su bili primorani da se pokoravaju Turskim vlastima i tako, Mali Rista je rešio da promeni nešto povodom toga. On je došao na ideju da natera Turske vlasti da se klanjaju njemu!

Mali Rista je bio nizak čovek, u neku ruku patuljak, tako da je napravio jednu sobu u Staroj kući samo za njega sa mnogo niskim plafonom. U toj prostoriji, gde je Mali Rista primao goste, Turske vlasti u vidu Paša koji su bili veoma visoki, morali su da se saginju i poklone kako bi ušli u sobu. Na njihove pitanje „Šta je sve ovo?” Mali Rista je jednostavno odgovorio „Ja sam mali čovek, i moja soba je manja, napraljena je samo za mene.” tako da nisu mogli da ga uhapse zbog nepoštovanja. Na taj način je naterao turske vlasti da se klanjaju njemu svaki put kad bi ulazili u njegovu sobu, što je u to vreme bilo nezamislivo da se Turci klanjaju Srbima.

Pročitajte i  Albert Ajnštajn o Srbima i srpskim kafanama: "Srbin pije od rođenja, pa do smrti; kako se rodi, kako raste, kad putuje, kad se ženi, kad se sahranjuje, pa ipak su Srbi genijalna nacija"

Prema njenim rečima, Konak Malog Riste predstavlja najbolje očuvani spomenik tradicionalne arhitekture iz sredine XIX veka u Pirotu, a svojom lepotom i graditeljskim karakteristikama premašuje granice Srbije i čini deo kulturne baštine Balkana orijentalnog stila.

kuća Malog Riste

– Više puta je autentičnost same zgrade i postavke poslužio kao scenografija za snimanje filmova. U prizemlju su kuhinjski deo, ostava, prostor za ručavanje, za goste. Pošto žene i muškarci u to vreme nisu sedeli zajedno, postojala je, a i danas postoji sačuvana, muška soba, a nasuprot nje je ženska soba (divan-hana) na spratu. Muška soba je za stepenik viša u odnosu na žensku zbog hijerarhije. Iz hola se ulazilo levo i desno u tri originalne, autentične sobe – gostinsku, spavaću i salon, koji je u stvari golema soba sa nameštajem Luja VI. Sav nameštaj je iz tog perioda, u stilu secesije i pripada kraju 19. veka. Na spratu postoji i takozvana sar’k soba koja je služila za odlaganje garderobe i trezor soba. Naslednici Maloga Riste u kući su živeli do završetka Prvog svetskog rata. Kuća ostaje prazna, pa čak i sklona padu do 21. jula 1953, kada je opština Pirot otkupljuje od naslednika za potrebe smeštaja Narodnog muzeja. Zgrada je posle rekonstrukcije za prve posetioce otvorena 29. novembra 1956. godine – kaže za “Blic” muzejski savetnik Saška Velkova.

Pročitajte i  Dvopređne čarape: Jedinstveni simbol Srbije koji zaslužuje da bude zaštićen kao nacionalni brend

Zahvaljujući činjenici da je kuća Hriste Jovanovića zadržala autentičan izgled i atmosferu srpske patrijalhalne kuće, kako bi dočarala duh vremena Srbije iz sredine XIX veka, poslužila je filmskoj ekipi za snimanje filmova “Zona Zamfirova“ i “Ivkova slava”, gde je predstavljala kuću hadži – Zamfira i gazda – Ivka.

kuća Malog Riste

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime