У свакодневном говору често ћете чути да неко за свештеника каже да је „поп“. Реч потиче од исквареног изговора грчке речи „папас“, што значи – отац.
И заиста, у корену већине језика са наших простора за свештеника се користи реч „отац“, наравно, у духовном смислу, баш као што је на грчком – „папас“. У свом исквареном облику реч „поп“ се код нас користила од давнина, и докле год се заснивала на љубави и искрености, имала је позитивно значење.
Ипак, временом је попримила пејоративно значење. Прво, Турци су од Грка преузели реч и са „попе“ почели да ословљавају каурске свештенике. Еквивалентно духу нашег језика, то би било слично речи „ћале“, само на турском. У много новијој историји, реч „поп“ су масовно користили комунисти не правећи разлику у чину и звању свештенства и искључиво са негативним значење.
Слично, код Руса „поп-попви“ јесте погрдна реч, са изразом великог непоштoвања према свештенику.
Највећи број наших свештених лица ће вам рећи да им није баш право када их неко ослови са „попе“. По томе да ли неко користи овај термин, кажу, углавном ћете лако одредити степен црквености дотичне особе. Нажалост, назив се одомаћио у нашем језику и данас га користе разне групе људи – од оних неупућених до злонамерних.
ИЗВОР: Царса
Нисам сигуран да схватам… овај чланак нам каже да се, од давнина, у раном хришћанству и нашем средњем веку (нпр. ја сам у Душановом законику видео термине поп и протопоп) реч ‘поп’ користила за хришћанског свештеника.
И ваш предлог је да ту древну реч ‘поп’ не треба користити, јер су је ‘искварили’ Турци и комунисти? Дакле, непријатељи Срба су узели реч везану за Православље, користили је као увреду, и ми сад треба да одбацимо ту реч?
Забога, има ли то смисла?