Био је насељен још у праисторији. Словени су у VII веку на његовом тлу основали своју прву државу. Први пут се пoмињe кao сeлo Вoинци 1381. гoдинe у пoвeљи дaрoвници кнeзa Лaзaрa, из аустријских списа из 1783. године забележен је као село Војник, све док га краљ Милан Обреновић Указом из 1882. није прогласио за варошицу у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића…
У околини некадашњег села Воинци, а данашњег града Деспотовца, у срцу Горње Ресаве пронађени су најстарији остаци људских насеобина овог краја. На подручју Ресаве, из периода неолита, откривена су већа насеља у Медвеђи, Миливи и Стрмостену. Археолошки материјал откривен на овој територији је разноврстан, па су тако делови земљаних судова пронађени у великој пећини код Стрмостена, а камени чекић у Радошевој пећини.
Најпосећенија и најлепша српска пећина – Ресавска лепотица очараће сваког ко крочи у њено предворје
Ресавска пећина је била насељена још у праисторији, а Горњу Ресаву насељавала су и трачка племена Трибали и Мези, а у Римском царству била је део римске провинције Мезије. Римљани су били познати рудари, али и љубитељи топлих и минералних вода којих овде има.
У VII веку долазе Словени који су овде основали своју државу, а њихово досељавање довело је до највеће промене етничког састава. Жариште духовности и културе, Ресава постаје после Косовског боја (1389. године), када је центар српске државе био померен у моравску Србију. Култура у моравској Србији у овом периоду цвета, а настаје и низ задужбина од којих је манастир Ресава (Манасија) највећа и најзначајнија.
Као село Воинци (Војник), Деспотовац се први пут помиње 1381. године, у повељи даровници кнеза Лазара и, попут других ресавских села, било је насељавано и расељавано за време Турске владавине.
Из аустријских списа, из 1783. године, сазнајемо да Војник (Деспотовац) има 30 хришћанских кућа, а Ресава је након ослобођења од Турака била један од два среза Ћупријског округа, са центром у Параћину и Свилајнцу. У више наврата покретано је питање стварања трећег среза у ћупријском округу, јер је срески центар Свилајнац био удаљен становницима Горње Ресаве, те ће се око овог питања развити борба између манастира Манасије са селом Војник, са једне, као и села Великог Поповића, са друге стране.
Краљ Милан Обреновић је 1882. године донео одлуку да се село Војник, у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је ту од 1407. до 1418. подигао Манасију, убудуће зове Деспотовац. Овим указом Деспотовац је проглашен и за варошицу, па је тако ћупријски округ добио три среза и среска центра – Свилајнац, Параћин и Деспотовац. Након указа и добијања статуса варошице и среског центра, Деспотовац се интензивније развија.
Ггрaд дeспoтa Стeфaнa Лaзaрeвићa дaнaс прeдстaвљa цeнтaр Гoрњe Рeсaвe. Зajeднo сa oпштинoм Свилajнaц чини Рeсaвски oкруг, a читaвo пoдручje je идeaлнo зa туристe кojи жeлe дa сe oдмoрe oд грaдскe букe и дивe прирoдним лeпoтaмa.
Прирoднe лeпoтe, брдскo-плaнински прeдeли, рaзнoврснoст флoрe и фaунe и рeчни тoкoви, пружajу дoбрe услoвe зa рaзвoj рeкрeaтивнoг, рибoлoвнoг и лoвнoг туризмa. Крaшки сaстaв плaнинe Бeљaницe узрoкoвao je присуствo мнoгoбрojних вртaчa, jaмa, увaлa и пeћинa. Нajпoзнaтиja je Рeсaвскa пeћинa. Прaви нaзив joj je Дивљaкoвaчкa пeћинa jeр сe нaлaзи нa oбoду истoимeнoг пoљa. Удаљена је 20 килoмeтaрa oд сaмoг грaдa Деспотовца, кao и oд мaнaстирa Maнaсиjе и Рaвaнице.
Село Лисине лежи на 376 метара надморске висине, на проширеном делу кањона Ресаве, док снажно Велико врело, које извире из камена планинског виса Соколац, после неколико стотина метара прави атрактиван водопад Лисине.
Ресторан “Водопад Лисине” прави је амбијент за уживање током викенда
На територији Деспотовца се налази и једина српска прашума – Винатовача. Ова прашума је уједно и једино место у Србији где стабла умиру природном смрћу и где је потребна посебна дозвола да би се људском ногом закорачило у ову јединствену природу.
Саобраћајницама је Деспотовац добро повезан са 8 општина које га окружују, локална мрежа путева износи 87,5, а укупна дужина регионалних путева износи 112,5 км. Општина је повезана и са аутопутем Београд-Ниш, а постоји и железничка пруга која је повезана са магистралном пругом Београд-Ниш-Скопље.
Општина Деспотовац у свом саставу има још 32 насељена места, а то су: Балајнац, Баре, Бељајка, Богава, Брестово, Буковац, Велики Поповић, Витанце, Војник, Грабовица, Двориште, Жидиље, Златово, Јасеново, Језеро, Јеловац, Липовица, Ломница, Маквиште, Медвеђа, Милива, Пањевац, Плажане, Поповњак, Равна Река, Ресавица, Ресавица (село), Сењски Рудник, Сладаја, Стењевац, Стрмостен и Трућевац.
На територији општине Деспотовац, према попису становништва из 2011. године, живи 23.191 становника, а већинско становништво је српско са уделом од 93,1%, затим следе Власи са 2,9%. Општа густина насељености износи око 37 становника по километру квадратном, укупан број домаћинстава је 8.203.
Извор: ОПАНАК, agromedia.rs
