Sveti Nikola je jedan od svetitelja koji je uspeo da ujedini Istok i Zapad, jer se na njegov dan širom sveta organizuju razne proslave u njegovu čast.
Stekao je veliku ugled za života, jer je po smrti svojih roditelja prodao svo imanje i podelio sirotinji. Pomagao je, darivao, lečio, ali i kažnjavao.
Poznat je kao čovek koji nije trpeo kompromise kada su dogmati u pitanju, pa je tako na Vaseljenskom saboru udario šamarom jeretika Arija jer više nije mogao da sluša njegovo hulu.
Ko je bio Arije?
Arije je bio jedan od sveštenika čije učenje o Hristu je proglašeno jeretičkim. Tvrdio je da Isus nije istiniti Bog nego samo stvorenje Božije. Pod njegov uticaj pali su ne samo laici već i mnogi arhijereji i sveštenici.
Na zahtev cara Konstantina, u Nikeji je održan sabor na kome je trebalo raščistiti ovo učenje. Da li je istina ono što zagovara Arije i njegove pristalice, ili je istina ono što zastupa Crkva. A Crkva je tvrdila da su Sin i Sveti duh ravni Ocu, ravnosilni i ravnobožanstveni, jedne prirode i jedne suštnosti, ne slivajući ih i ne mešajući ih, ali i ne razdvajajući.
U radu Sabora u Nikeji, kao arhijerej, učestvovao je i sveti Nikola, tada episkop Mire Likijske
Hagiografi Nikolini kažu da je on bio najljući protivnik Arija. Jedan od inoka Studitskog manastira u Carigradu ovako je opisao smeli nastup svetog Nikole na Nikejskom saboru:
– Nadahnut revnošću za Gospoda, ne podnoseći Arijevo bogohuljenje, Nikola udari jeretika po obrazu. Oci su taj postupak smatrali drskim. Nikola je zbog toga čak bio lišen arhijerejskog čina i zatočen u tamnicu.
Nikolini hagiografi tvrde da su taj njegov postupak – kao božanstvenu revnost pobornika istine – odobrili sam Isus Hristos i presveta Bogorodica. Javili su se Nikoli u tamnici i uručili mu Sveto jevanđelje i arhijerejski omofor. Taj prizor videlo je i nekoliko drugih učesnika Sabora. Oni su potvrdili da je s leve Nikoline strane stajao Spasitelj, koji mu je pruži Jevanđelje, a s desne Bogomajka. Ona je na Nikolu stavila arhijerejski omofor.
Kad su arhijereji shvatili da je odvažnost Nikolina bila ugodna Bogu, oni su ga odmah oslobodili tamnice. Zatim su mu vratili arhijerejski čin i odali počast kao Božijem ugodniku. Po završetku Sabora u Nikeji, Nikola se vratio svojoj pastvi u Likiju.
Dočekali su ga kao pobednika, jer je “u samom korenu sasekao jeretička mudrovanja, a tvrdovrate jeretike prognao.” Za njega kažu da je obmane daleko odbacio od pšenice Gospodnje. Zato ga Crkva naziva “lopatom koja razvejava plevu od Arijevih učenja”.
Kao episkop u Miri Likijskoj pokazao se kao veliki prosvetitelj i čudotvorac i još za života ljudi su ga smatrali za svetitelja jer je svima pomagao.
Upokojio se u dubokoj starosti 343.godine, a mošti mu počivaju u italijanskom gradu Bariju, koji je u toku prenosa 1071.godine bio pravoslavni grad.
