Српски писац сведочи: Како је владика Петар II Петровић Његош одбио да пољуби часне вериге апостола Петра

0
4937

Српски књижевник и дипломата, Љубомир Ненадовић (1826-1895), на свом путовању кроз Италију у Риму је срео владику Петра II Петровића Његоша. Своје утиске и доживљаје са пропутовања по Италији после 1850. године је сажео у путопису „Писма из Италије“.

LJUBOMIR NENADOVIĆ, VERIGE

Мајстор пера, описивао је карактер италијанског друштва и менталитет људи, често их поредећи са својим сродницима, према којима није крио дивљење. Писао је са пуно хумора, ведро и искрено, не претендујући на висок књижевни домет, већ да писма буду занимљива и разумљива свима. Говорио је: “Сваки читатељ може држати да су управо њему писана.”

Упознао је много утицајних и живописних људи о којима је оставио сведочанство у свом делу. Највећи утисак на њега је оставио сусрет са владиком Петром II Петровићем Његошем, у Риму априла 1851. године.

Pročitajte i  Честитке за Васкрс: Пожелите најдражима срећан празник, на аутентичан начин

Владика Петар Његош је у Италији боравио како би мало опоравио своје нарушено здравље. Са Ненадовићем и своја три пратиоца је обилазио Рим, чија клима му је пријала.

VLADIKA NJEGOŠ, VERIGE

Цетињски владика и владар Црне Горе са књижевником је посетио једну од најпознатијих римских цркава, Св. Петра у ланцима, у којој се налази чувени Микеланђелов Мојсије и као реликвија чувају ланци којима је наводно свети Петар био окован у Јерусалиму.

Ево догађаја који је Ненадовић описао, а који сведочи о једном поступку владике Петра II Његоша, који се и дан данас препичава широм света као доказ достојанства и поноса једног народа.

“У Риму послужило је владику и добро време и добро здравље. Откако смо овде, нити је било облачнога дана, нити се владици враћао кашаљ. Поред свега многога ходања и вожења, нигда се није потужио да је уморан, или да није могао спавати. У Напољу много је ноћи због кашља провео седећи у столици.

Pročitajte i  Шта значе последње речи Исусове? Ово сваки прави хришћанин мора да зна!

Гледање знаменитости по Риму врло га занима. Цркву Светога Петра сам је премерио корацима и казао ми да запишем. Има дужине сто осамдесет четири, а ширине сто четрдесет корака. Кад смо изван Рима једном у пољу били, и толико корака премерили и означили нисмо могли веровати: тако много простора заузме читава њива.

У цркви Светога Петра као особита светиња чува се ланац којим је Свети Петар у Јерусалиму у тамници био везан. То је онај ланац што је у нашем народу познат под именом Часне вериге. У календару, у месецу јануару, њима је посвећен један дан. Сећам се да код нас многи разбирају кад су Часне вериге, да се не би огрешили и у тај дан штогод радили. Тај ланац чува се као светиња и стоји у ковчегу свагда под кључем. Калуђер кад га показује отменим путницима, са великом пажљивошћу отвара скрињу, вади ланац из памука, и са особитом побожношћу приноси га поклоницима, те га они, клечећи, са скрштеним рукама, целивају.

Pročitajte i  Побусани понедељак: Девети дан након Васкрса излази се на гробља, а ево и шта је обичај однети за душу покојника

Кад је калуђер принео владици ове вериге, владика их одмах узе у своје руке, растеже их да види колике су и чудећи се како су дугачке, рече:

„Ала су га добро везали!“

Затим их врати калуђеру, који од чуда једва је могао запитати:

„Зар их неће ваша светлост целивати?“

Владика му, полазећи, одговори:

„Црногорци не љубе ланце!“

Српски Академски Круг

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име