У давна времена сматрало се да је церемонија венчања време када демони највише нападају и желе да угрозе пре свега малду, а затим и сватове.
Да би се то спречило изводили су се разни ритуали и спроводиле одређене мере заштите од нечастивих сила.
Каже се да свако село има своје обичаје, међутим, неки од њих универзални су за свако поднебље.
Такав један обичај који се из народне традиције очувао до данашњих дана и готово редовно се практикује јесте да млада носи вео.
Због недефинисаног статуса млади су се приписивале демонске карактеристике и повишена моћ. Како би заштитила себе од урока, али и друге од сопствене моћи, малда је носила вео.
Да би затрли пут злим силама сватови су водили рачуна да не прођу два пута истим путем, а такође, обичај пуцања имао је исти циљ.
Још један интересантан обичај задржао се до данашњих дана- ритуал кићења гостију.
Ритуал кићења госте чини учесницима свадбене церемоније. Стављањем рузмарина на ревер сватови добијају неопходу заштиту од нечастивих сила. Сватови су се китили рузмарином, који се причвешћивао црвеним концем, који је био симбол божанске заштите. И данас многи носе и деци стављају црвени конац око руке како би се заштитили од урока и злих сила.
Ритуал кићења имао је строга правила која је требало испоштовати. Наиме, онима који су у браку рузмарин се стављао на десну страну, док онима који нису, на леву.
Младожења је бивао закићен са два цвета. Код својих цвет су му стављали на леву страну, а код младиних на десну, чиме се приказивао његов недефинисан статус, тј. да није ни ожењен, ни неожењен.
Доласком по младу сватови су се опет китили, на тој страни на којој су већ имали цвет. Данас многи то раде погрешно, китећи госте и са једне и са друге стране. Младини гости разликовали су се од младожењиних по томе што су само једном бивали закићени. Данас се, такође, и младини ките на обе стране, што није по потпуним традиционалним правилима.
Качењем цвета и рузмарина на ревер сватови су постајали потпуно одвојени од спољашњег света и званично су постајали део свадбеног обреда.
До данас овај обичај одржао се у народу, иако је од првобитног облика претрпео разне и многе промене.