Kод Срба је изузетна пажња посвећивана украшавању главе. Сем што се украшавала коса, постојао је и посебан накит за главу који је био саставни део народне ношње- оглавље.
Сем што су се китиле оглављем, девојке су најчешће носилевенце од природног цвећа. Венац је код младих девојака био симбол младости, док је на глави невесте симболисао венчање.
Из српске средњевековне традиције као главни део женског накита пренела се круна, која своје корене има још у владарском накиту инспирисаном византијским, дворским накитом.
Поцелице су врста накита који се носи на челу, а који је састављен од 28 д0 32 плочице украшене декоративним мотивима и драгим камењем. Поцелице су биле обавезни део невестине ношње.
Смиљевац- младина капа.
Минђуше су некада исто носиле само невесте.
Накит за врат и груди
То је она врста накита који се навлачи преко главе и носи око врата. Познате су под именом: ђердани, нанизи или струке, а разликовале су се огрлице од новаца, огрлице са привесцима, нагрудници (носе се преко груди и каче за одело).
Накит за струк
За струк су се користили појасеви са копчама, појасеви од перли, појасеви са металним члановима. Накит за струк, сем што је био декоративног карактера, имао је и своју практичну примену у истицању и обликовању женске фигуре.
Накит за руке
Типичан украс за женске руке су наруквице. Могу бити израђене од најразличитијих материјала попут злата, сребра, стакла, па чак и од кости животиња.
Поред наруквица, ту је и прстење. Оно има посебну улогу код човека, па сем што служи као део накита, оно указује и на важност човека који га носи. За прстен се верује да даје и неку врсту заштите човеку, те да га чува од злих и штетних сила. Прстен је служио и као печат и као мистична спона са другом личношћу.
