Познато је да је са ових простора прво потекла прича о мртвим људима који устају из својих гробова и исисавају крв из живих, илити, о вампирима. Сматра се да је први српски вампир, који је ушао у светске анале, био извесни Петар Благојевић из села Kисиљево. Након његове смрти 1725. године, у кратком временском периоду изненада је умрло још девет људи из тог села. Сви они су на самртничкој постељи рекли како их је посетио Петар Благојевић и како је покушао да их угуши. Случај је кулминирао када је жене покојног Петра затекла свог мужа у кући један дан.
Наводно, Петар је дошао да јој тражи опанке. Жена се толико препала, да је од страха морала да побегне у друго село. Аустроугарска власт се заинтересовала за овај случај када су мештани од власти затражили дозволу да ископају мртвог Петра и над његовим телом изврше ритуал убијања вампира. Под претњом сељана да ће напустити село, ако им власт не дозволи да убију вампира, извршило се ископавање тела. Овоме су присуствовали и представници аустроугарске власти.
Ископано тело Петра Благојевића све је запрепастило јер није почело да се распада, а кожа и нокти су наставили нормално да му расту. Још се каже да је на устима имао трагове крви. Тело је ритуално спаљено.
Извештај о овом догађају је ођекнуо Европом. Био је објављен у новинама и о њему се нашироко причало. Од тада почиње да се шири мит о вампирима по свету. У селу се од тада усталила клетва: Дабогда те Пера посетио
Арнаут Павле је био други српски познати вампир из села поред Свилајнца. Био је војник најамник и често је причао о свом сусрету са вампиром у Грчкој. Наводно, он се борио са вампиром и успео је да га победи. Умро је у исто време кад и Петар Благојевић, а након његове смрти мистериозно су почели да умиру и људи из села. Настала је општа паника, па се формирала комисија за откопавање тела преминулих. Дошло се до закључка да је Петар заразио још неколико људи. Сви ти лешеви су били прободени глоговим колцем и спаљени.
Међутим, неколико година касније људи из села су почели поново да умиру. Настала је општа паника и страх од поновног јављања вампира, па је чак уведена и оформљена стража против вампира. Исти процес је поновљен са лешевима, као у претходна два случаја. Сви извештаји о вампирима били су послати у Беч, а развила се и дискусија о томе шта може стајати иза повампиравања мртвих.
Трећи и најпознатији наш вампир је Сава Савановић. Њега је прославила приповетка Милована Глишића- После деведесет година, а на основу ње је и снимљен филм Лептирица. Према легенди, он је живео у селу Зарожје код Бајине Баште у напуштеној воденици. Kо год би прошао поред воденице, Сава би му пио крв, а спавање у воденици је значило сигурну смрт. Та воденица је радила све до половине прошлог века.
Опанак (С.В.)
