Mereći analitičko mišljenje, moralna uverenja i zabrinutost naučnici su ispitivali vezu između Boga i kritičkog mišljenja.
Time su otkrili da ljudi suzbijaju aktivnosti mozga koje se bave analitičkim mišljenjem i delovanjem i aktiviraju delove koji su odgovorni za empatiju ili veru u Boga.
Sasvim suprotno se događa kada ljudi razmišljaju o materijalom svetu.
„Kada se postavi pitanje vere, sa analitičkog aspekta se može činiti apsurdnim”, kaže autor studije profesor Toni Džek.
Takođe, potvrdilo se i da ljudi koji veruju u Boga imaju više ematije u odnosu na one koji se predstavljaju kao ateisti.
Spiritualna uverenja i saosećanje sa drugima bitno su povazana sa učestalim molitvama, ali nemaju mnogo veze sa odlaskom ljudi u crkvu.
Naučnici su utvrdili da ljudi imaju dve mreže neurona – jedna koja omogućava veru, a druga koja se bavi analitičkim radom, a da u istraživanju sveta oko nas koriste obe.
Tako suzbijanje može da dovede do sukoba između nauke i religije, dodaju istraživači.
„Upravo zato što ove dve mreže suzbijaju jedna drugu, može doći do dva ekstrema“, kaže Ričard Bojacis, profesor organizacionog ponašanja na Univerzitetu Case Western Reserve, prenosi Independent.
Izvor: Nacionalna geografija
