Најбоље снабдевена, најпопуларнија и највећа пијаца у престоници где пазаре не само Врачарци, већ и они из других делова града, а у дане викенда чак и они понеки Новобеограђани и Земунци ушушкана је у срцу Врачара на углу Његошеве и Максима Горког.
Изграђена на Каленића гувну давне 1926. године, по затварању прве београдске, Велике пијаце, име је добила по предратном београдском богаташу и добротвору Влајку Каленићу.
Влајко Каленић рођен 1851. године био је београдски обућар и економ и један од познатих задужбинара и добротвора престонице. Имање Каленића гувно, на којем је подигнута пијаца, наследио је од свог оца познатог папуџије,па завештао и поклонио Београду. Пијаца већ скоро читав век носи име овог донатора, радног и скромног човека.
Закупци тезги одвајкада су прави пољопривредни произвођачи, а продајно место на пијаци Каленић деценијама уназад се преноси са колена на колено , заједно с репутацијом – зна се ко прави најбољи мед, ко доноси сир са босиљком из далеког села, која породица узгаја парадајз који и даље има „онај прави укус парадајза“, која бака ће ти увек понудити да пробаш колач . Ако има ко ово не зна, радо ће те сви упутити и дати препоруку на лицу места. У шали се често каже да у царству Каленић пијаце можеш да нађеш буквално све, чак и еликсир младости или љубав свог живота.
Због добре позиције у централној градској општини има највећи туристички потенцијал, а добра и разноврсна понуда допринела је титули – „градскије, односно господскије од свих пијаца у граду“.
Пијачне тезге смештене су на троугластом платоу између двеју улица, окруженог низом малих продавница, пекара и цвећара. Понуде су разноврсне- воће и поврће, сир и кајмак, мед, риба. Тамо је и посластичарница на отвореном, неизоставне казанџије и ковачи…Највише је оних који препродају робу из неких давних времена , али има И оних где се може наћи модерна гардероба.. Већина Београђана има „свог“ продавца од поверења за сваки од производа.
Каленић је место да се чује добар виц или нови трач, да се оговарају политичари и фудбалери или одигра партија шаха. У свом пуном сјају пијаца је између 8 и 14 сати, а највећа гужва је, наравно, викендом. Статистичари кажу да пијаца ударним данима, петком и суботом, подмири потребе скоро 150.000 људи.
Временом је постала место где се сусрећу млади и стари, богати и сиромашни, образовани и мање образовани, градске госпође и вредне сеоске жене, а сви долазе да нешто купе или продају и да чују најсвежије вести са градског асфалта
Ова пијаца неизоставни је део живота Врачараца. Без ње ни Врачар не би био оно што јесте и остале београдске пијаце изгубиле би меру поређења и препознатљивости.
Инспирација и извор носталгије Моме Капора
Каленић пијаца нашла је своје место и у Капоровој мисли и речи. “Она је последња оаза здраве хране у загађеној и трулој Европи и последњи бастион здраве политичке мисли. Каленић пијаца је београдска агора где многи мудрац, осим сто продаје сира, уме да реши и неки од гурућих светских и унутрашњих проблема. “, говорио је.
Осим што је уживао у бојама и мирисима омиљене му пијаце Момо Капор волео је и да цитира понеку од мудрих жена са Каленића.
“Коме још треба да се вози авионом, питају се Каленић-бабе. Авионом се возе само курве и амерички шпијуни, налазећи одмах и одговор са којим се Момо беспоговорно слаже. Нема тог вискија на овом свету, тих пријема и путовања, који би могли да замене само један поглед на последњи здрави парадајз у Европи попрскан искључиво јутарњом српском росом. Нема те белосветске балерине или глумице за којом бих се окренуо поред честитих и мудрих жена Каленића. Верујте вашем чика Моми на реч.“. писао је.
Влајко Каленић- Добротвор и мецена студената
Познати предратни богаташ Влајко Каленић је 1907. године сву своју имовину завештао у добротворне сврхе, а након његове смрти формиран је „Фонд Влајка Каленића, обућара и економа из Београда“ који је помагао и дан данас помаже сиромашним ученицима, али и хуманитарним и културним установама. У Светогорској улици налази се његово здање у оквиру кога се издају 32 стана, а приход од закупа намењен је за усавршавање и школовање студената, баш како је то својим тестаментом, Влајко оставио у аманет..
Ускоро пун век од отварања
1. новембра 1926. године ова, једна од три најстарије београдске пијаце које и данас постоје, свечано је отворена. Имала је 2.819 квадратних метара корисне површине и укупно 44 продавнице, од тога за продају месних производа 20, рибе 2, млечних производа 2, хлеба 2, јаја 3 и воћа и поврћа 15.
Највећи престонички пазар
Каленић пијаца три пута је већа од Палилулске пијаце, скоро дупло од Ђерма и око 40% од пијаце Зелени Венац. Својим капацитетима Каленић превазилази потребе матичне општине и може да снабдева дупло већу општину, мада је њено даље ширење фактички немогуће.
