Najbolje snabdevena, najpopularnija i najveća pijaca u prestonici gde pazare ne samo Vračarci, već i oni iz drugih delova grada, a u dane vikenda čak i oni poneki Novobeograđani i Zemunci ušuškana je u srcu Vračara na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog.
Izgrađena na Kalenića guvnu davne 1926. godine, po zatvaranju prve beogradske, Velike pijace, ime je dobila po predratnom beogradskom bogatašu i dobrotvoru Vlajku Kaleniću.
Vlajko Kalenić rođen 1851. godine bio je beogradski obućar i ekonom i jedan od poznatih zadužbinara i dobrotvora prestonice. Imanje Kalenića guvno, na kojem je podignuta pijaca, nasledio je od svog oca poznatog papudžije,pa zaveštao i poklonio Beogradu. Pijaca već skoro čitav vek nosi ime ovog donatora, radnog i skromnog čoveka.
Zakupci tezgi odvajkada su pravi poljoprivredni proizvođači, a prodajno mesto na pijaci Kalenić decenijama unazad se prenosi sa kolena na koleno , zajedno s reputacijom – zna se ko pravi najbolji med, ko donosi sir sa bosiljkom iz dalekog sela, koja porodica uzgaja paradajz koji i dalje ima „onaj pravi ukus paradajza“, koja baka će ti uvek ponuditi da probaš kolač . Ako ima ko ovo ne zna, rado će te svi uputiti i dati preporuku na licu mesta. U šali se često kaže da u carstvu Kalenić pijace možeš da nađeš bukvalno sve, čak i eliksir mladosti ili ljubav svog života.
Zbog dobre pozicije u centralnoj gradskoj opštini ima najveći turistički potencijal, a dobra i raznovrsna ponuda doprinela je tituli – „gradskije, odnosno gospodskije od svih pijaca u gradu“.
Pijačne tezge smeštene su na trouglastom platou između dveju ulica, okruženog nizom malih prodavnica, pekara i cvećara. Ponude su raznovrsne- voće i povrće, sir i kajmak, med, riba. Tamo je i poslastičarnica na otvorenom, neizostavne kazandžije i kovači…Najviše je onih koji preprodaju robu iz nekih davnih vremena , ali ima I onih gde se može naći moderna garderoba.. Većina Beograđana ima „svog“ prodavca od poverenja za svaki od proizvoda.
Kalenić je mesto da se čuje dobar vic ili novi trač, da se ogovaraju političari i fudbaleri ili odigra partija šaha. U svom punom sjaju pijaca je između 8 i 14 sati, a najveća gužva je, naravno, vikendom. Statističari kažu da pijaca udarnim danima, petkom i subotom, podmiri potrebe skoro 150.000 ljudi.
Vremenom je postala mesto gde se susreću mladi i stari, bogati i siromašni, obrazovani i manje obrazovani, gradske gospođe i vredne seoske žene, a svi dolaze da nešto kupe ili prodaju i da čuju najsvežije vesti sa gradskog asfalta
Ova pijaca neizostavni je deo života Vračaraca. Bez nje ni Vračar ne bi bio ono što jeste i ostale beogradske pijace izgubile bi meru poređenja i prepoznatljivosti.
Inspiracija i izvor nostalgije Mome Kapora
Kalenić pijaca našla je svoje mesto i u Kaporovoj misli i reči. “Ona je poslednja oaza zdrave hrane u zagađenoj i truloj Evropi i poslednji bastion zdrave političke misli. Kalenić pijaca je beogradska agora gde mnogi mudrac, osim sto prodaje sira, ume da reši i neki od gurućih svetskih i unutrašnjih problema. “, govorio je.
Osim što je uživao u bojama i mirisima omiljene mu pijace Momo Kapor voleo je i da citira poneku od mudrih žena sa Kalenića.
“Kome još treba da se vozi avionom, pitaju se Kalenić-babe. Avionom se voze samo kurve i američki špijuni, nalazeći odmah i odgovor sa kojim se Momo bespogovorno slaže. Nema tog viskija na ovom svetu, tih prijema i putovanja, koji bi mogli da zamene samo jedan pogled na poslednji zdravi paradajz u Evropi poprskan isključivo jutarnjom srpskom rosom. Nema te belosvetske balerine ili glumice za kojom bih se okrenuo pored čestitih i mudrih žena Kalenića. Verujte vašem čika Momi na reč.“. pisao je.
Vlajko Kalenić- Dobrotvor i mecena studenata
Poznati predratni bogataš Vlajko Kalenić je 1907. godine svu svoju imovinu zaveštao u dobrotvorne svrhe, a nakon njegove smrti formiran je „Fond Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma iz Beograda“ koji je pomagao i dan danas pomaže siromašnim učenicima, ali i humanitarnim i kulturnim ustanovama. U Svetogorskoj ulici nalazi se njegovo zdanje u okviru koga se izdaju 32 stana, a prihod od zakupa namenjen je za usavršavanje i školovanje studenata, baš kako je to svojim testamentom, Vlajko ostavio u amanet..
Uskoro pun vek od otvaranja
1. novembra 1926. godine ova, jedna od tri najstarije beogradske pijace koje i danas postoje, svečano je otvorena. Imala je 2.819 kvadratnih metara korisne površine i ukupno 44 prodavnice, od toga za prodaju mesnih proizvoda 20, ribe 2, mlečnih proizvoda 2, hleba 2, jaja 3 i voća i povrća 15.
Najveći prestonički pazar
Kalenić pijaca tri puta je veća od Palilulske pijace, skoro duplo od Đerma i oko 40% od pijace Zeleni Venac. Svojim kapacitetima Kalenić prevazilazi potrebe matične opštine i može da snabdeva duplo veću opštinu, mada je njeno dalje širenje faktički nemoguće.
