Камиле са Балкана! Звучи невероватно: Живеле су на подручју Србије, а краљ Милутин цело крдо поклонио једном манастиру

0
698
Фото: Википедија/Јутјуб/Принтскрин

Мало је познато да су током историје камиле биле по прилично уобичајена појава на овим просторима.

Док данас ове животиње везујемо искључиво за топлије, егзотичније крајеве и туристичке атракције са севера Африке, пре више од хиљаду година оне су биле у употреби и на простору Србије.

На јутјуб каналу “Фондација Неозоик” освануо је снимак о камилама на овим просторима, који је бацио потпуно ново светло да живот ових животиња на простору Балкана.

Око 4. века нове ере камиле су забележене на локалитетима Виминацијум, Сирмијум, у Врању, год Руме, Анине код Лајковца и Пирота. Неколико векова касније, њихово присуство забележено је и на локалитету Царичин град код Лебана.

Како каже доцент са Филозофскоф факултета у Београду, Соња Вуковић, карактеристично је да су остаци камила проналажени на локалитетима куда су ишли стари римски путеви.

Pročitajte i  Како да ораси не буду горки: 3 једноставна трика која ће спасити сваку домаћицу

– Када смо пронашли кости камиле у Виминацијуму прво нас је занимало да ли смо пронашли једногрбу или двогрбу камилу. Кости ових животиња није лако разликовати, а оно што је било интересантно је да су камиле на нашим просторима имале карактеристике обе, па смо претпоставили да се ради о хибридним јединкама – каже Соња Вукотић.

Једногрба и двогрба камила столећима се укрштала на простору Мале Азије, од чега је настајао много већи и издржљивији хибрид, који је и пронађен на нашим просторима.

Писане изворе о присуству камила на територији Србије имамо још из 1054. године када се у долину Велике Мораве насељавају Печењези, полуномадски народ из централне Азије, који је говорио језиком из групе туркијскиј језика и са собом доносе камиле.

Pročitajte i  Да ли сте знали да је Џејмс Бонд ДОРЋОЛАЦ? Имао је ЦЕЛУ ЗГРАДУ у познатом насељу, а његово обележје 007 има ПОСЕБНУ везу са Земуном!

– Један веома интересантан извор каже да приликом сусрета краља Стефана Првовенчаног и угарског краља Андрије око 1214./1215. године и том приликом дошло је до размене поклона. Према изворима, српски краљ је од угарског краља добио “дивље и бесне звери, питому стоку и сараценску стоку”, која се односи на камиле – каже архезоолог Немања Марковић са Универзитета у Београду.

Поставља се питање где су камиле у средњем веку биле чуване, а како наводе

Средњевековни владари имали су претече Зоо вртова у којима су чували егзотичне животиње, па се препоставља да је и Стефан Првовенчани имао једну такву.

Међутим, он није једини који се доводио у везу са камилама.

– У житију краља Милутина које је писао архиепископ Данило II наводи се да је он даривао манастир Пресвете Богородице код Прилепа у Северној Македонији чопором камила. То значи да је краљ имао у свом поседу камиле. Српски краљ могао је да има и више стотина камила – закључио је архезоолог.

Pročitajte i  Обичаји правих српских домаћица: Тањир се никада не враћа празан

Након ступања Турака на ове просторе и успостављањем њихове власти на Балкану, камиле поново постају део свакодневице.

Постојали су документи према којима се каже да је од турске војске заплењено готово хиљаду камила.

Према речима архезоолога Марковића последњи извори о употреби камиле на овим прострима датирају из Другог светског рата.

Према писању очевидаца из тог времена Руси су, између осталог, у Београд као ослободиоци ушетали и на камилама, а две животиње ове врсте поклонили су Зоо врту у српској престоници.

Извор: Опанак/Јутјуб канал/Фондација Неозоик

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име