Reka Resava je najduža desna pritoka Velike Morave. Dugačka je oko 70 km i protiče kroz opštine Despotovac i Svilajnac. Nastaje od Zlotske reke i Bobovačkog potoka. Izvorište je na preko 1100 metara nadmorske visine, a ušće na 94 metara.

Protiče kroz Beljanicu, krašku planinu na istoku Srbije, koja je ime dobila po belim, stenovitim vrhovima koji se upadljivo izdižu iznad padina obraslih gustom bukovom sumom. Priča se da se ispod planine nalazi veliko podzemno jezero. Na severoistočnoj strani, kroz sifonsko vrelo izbija reka Mlava.

Petnaest kilometara južnije, na suprotnoj strani planine, izvire reka koja je zbog brojnih resa koje se spuštaju, sa drveća prema vodi, dobila ime Resava. U svom izvorišnom delu Resava protiče kroz prašumu Vinatovaču. Ova gusta bukova šuma proglašena je Parkom prirode, kao i kanjon reke Kločanice, leve pritoke Resave, koja u toku leta ponire u uzanom delu kanjona zvanom Suvaja.

Kanjonski deo Resave je dugačak oko 25 km. Nešto nizvodnije, u Resavu se uliva reka, koja je toliko kratka da nije uspela ni ime da dobije, pa je jednostavno zovu Vrelo. Na svom kratkom toku ona je u kraškom terenu izdubila dvadesetak metara dubok krater i napravila jedan od najatraktivnijih vodopada u istočnoj Srbiji. Vodopad je živopisan, naročito s proleća kada je dotok vode jači. Voda tada toliko prska da mu je praktično nemoguće prićći sa donje strane. Verovatno je zato i nazvan – Veliko prskalo.

Upoznajte Prskalo, najšarmantniji vodopad u Srbiji, ušuškan u živopisno okruženje Kučajskih planina

U čistoj rečnoj vodi žive pastrmke: potočara, krkuša i klenova. Meštani su deo reke skrenuli u svoje mnogobrojne ribnjake. U njima gaje kalifornijske pastrmke, a odnedavno i žute pastrmke iz Australije. Ponekad se dogodi da prolećne bujice nekontrolisano ulete u ribnjake i da presele pastrmke u reku.

Na mestu gde se Vrelo uliva u Resavu podignut je motel Lisina sa ribnjakom. Rečni kanjon se od Lisine polako širi do mesta gde se u Resavu s leve strane uliva Resavica. Tu se reka ponovo probija kroz kanjon. Tek kod manastira Manasije reka ulazi u široku kotlinu i od Despotovca teče polako ka Svilajncu gde se uliva u Veliku Moravu.

Gornji deo sliva Resave je tipična kompozitna dolina, sastavljena od niza kotlinica, proširenja, razdvojena klisurama i kanjonima. Prva u nizu klisura je Manasijska klisura. Zatim se ulazi u stenjevačko – dvoričku kotlinu, pa u strmostensko – stenjevačku klisuru dugu 6 kilometara, čije strane nisu tako visoke, ali su strme. Rečna dolina se zatim širi u omanju Strmostensku kotlinu (Lisine), gde se stižu doline resavskih pritoka.

Lisine: Mesto gde se ukrštaju vodopad, pećine i sveta zemlja

Dva kilometara uzvodno od Strmostena nalazi se Malo Vrelo. Bojenjem vode je utvrđeno da malo vrelo hrani ponornica Rečke koja teče kroz istoimenu uvalu sa vrha Beljanice i ponire u veliki zjapeći otvor – Ivkov ponor. U kotlinici Lisine stižu se pritoke Resava – Kločanica – Suvaja i Čemernica. Kločanica – Suvaja je reka ponornica. Izvire na Kučaju i 6 kilometara pre nego što se ulije u Resavu potpuno presuši i odatle nastaje kanjon u Gornjoj Resavi. Strane su vertikalne i visoke preko 450 m. Deo kanjona je pokriven blokovima stena i naslagama siparskog materijala.

Strane kanjona Suvaje su izbušene mnogim pećinama. Druga pritoka u kotlini Lisine, Čemernica, izgradila je klisuru usečenu u više metara visokim krečnjačkim odsecima Beljanice. Sa litica se spuštaju tocila koja se završavaju lepezasto razvijenim siparima. Iznad sipara cesto se javljaju otvori pećina kojima je izbušena unutrašnjost krečnjaka Beljanice, a u podnožju krečnjačkih odseka, na dodiru sa vododržljivom podlogom, izbijaju snažna kraška vrela.

Jedna od takvih je Vrelo koje izvire nedaleko od Lisine, ispod strmih odseka Radoševe pećine. To je hladna, bistra voda temperature 8°C, izbija iz krečnjaka i slapovito se sliva niz krečnjačke blokove, gradeći Vrelski potok. Na toku Velikog vrela najatraktivniji je Vrelski vodopad, koji se smatra najvišim u Srbiji.

Vodopad na Velikom Vrelu je dragulj Gornje Resave. Nalazi se u podnožju Sopotnice, vrha Beljanice, na oko 400 m nadmorske visine. Penušava, bistra i hladna voda najpre preko malih bigrenih kaskada (gornji vodopad visine 0,5 metara, srednji vodopad visine 2 m i donji vodopad visine 2,8 m), a zatim niz vertikalni bigreni odsek visok 20 m, voda se stropoštava uz veliku buku u dubok amfiteatar vertikalnih strana.

Veliki buk je jedan od najviših vodopada u Srbiji, a reka na kojoj se nalazi gotovo da je čarobna

Na dnu amfiteatra nalazi se jezero duboko oko 5 m. Od vodene magle, nastale stropoštavanjem vode, pri sunčanom vremenu nastaje efekat duge. U blizini toka ušća Velikog vrela u Resavu, nalazi se i najviši vodopad na Resavi – Buk, sa dubokim virom Zelenikom. Ovde reka pada uz veliku buku, sa visine od 3 m u dubok vir zelene boje, zbog čega je dobio ime Zelenik.

Veliki Buk

Čiste tokove Gornje Resave naseljava izuzetna riblja vrsta, pastrmka potočara. Ljudi ovog kraja koriste bistre, hladne vode Resave izgradnjom ribnjaka za gajenje pastrmke. U ovom kraju postoje mnoge pećine, od kojih je 107 istraženo.

U ovom kraju razvijen je i lovni turizam. Stoletne bukove šume – Vinatovača stavljene su pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, a tu je i lovište „Južni Kučaj“. U sledeći uzvodni tok Resave između Beljanice i Kučaja duboko su usečene još dve kanjonske doline: Sklop i Glopska dolina.

Jedina srpska prašuma: Mesto gde stabla umiru prirodnom smrću, a svakom čoveku potrebna je dozvola kako bi kročio na njeno tlo!

Kanjon Resave je jedan od najlepših i najinteresantijih kraških fenomena čitavog područja opštine Despotovac. Turistički je veoma interesantan i atraktivan. Obuhvata tesnac kojim protiče Resava i okomito visoke stene koje se uzdižu nad njenim tokom. Klisura je zaklonjena okomitim stenovitim zidovima koji se uzdižu po 300 i više metara iznad korita reke. Vegetacijski je jako raznolika, tako da na dnu klisure su šume balkanske bukve i mečje leske, na visim i strmijim delovima raste mešovita šumska zajednica sa javorima, jasenom i mečjom leskom. Vode u delovima klisure u kojima one teku površinski su salmonidne. Klisura je zaštićena u okviru režima regionalnog parka „Gornja Resava“ a delimično i u režimu strogog prirodnog rezervata.

Maleni vodopadi, nepregledne šume i netaknuta divlja priroda neodoljivo zovu da se zakorači u svet iz bajki. Kroz kanjon dug dvadesetak kliometara vodi dobar makadam.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime