Река Ресава је најдужа десна притока Велике Мораве. Дугачка је око 70 км и протиче кроз општине Деспотовац и Свилајнац. Настаје од Злотске реке и Бобовачког потока. Извориште је на преко 1100 метара надморске висине, а ушће на 94 метара.

Протиче кроз Бељаницу, крашку планину на истоку Србије, која је име добила по белим, стеновитим врховима који се упадљиво издижу изнад падина обраслих густом буковом сумом. Прича се да се испод планине налази велико подземно језеро. На североисточној страни, кроз сифонско врело избија река Млава.

Петнаест километара јужније, на супротној страни планине, извире река која је због бројних реса које се спуштају, са дрвећа према води, добила име Ресава. У свом изворишном делу Ресава протиче кроз прашуму Винатовачу. Ова густа букова шума проглашена је Парком природе, као и кањон реке Клочанице, леве притоке Ресаве, која у току лета понире у узаном делу кањона званом Суваја.

Кањонски део Ресаве је дугачак око 25 км. Нешто низводније, у Ресаву се улива река, која је толико кратка да није успела ни име да добије, па је једноставно зову Врело. На свом кратком току она је у крашком терену издубила двадесетак метара дубок кратер и направила један од најатрактивнијих водопада у источној Србији. Водопад је живописан, нарочито с пролећа када је доток воде јачи. Вода тада толико прска да му је практично немогуће прићћи са доње стране. Вероватно је зато и назван – Велико прскало.

Упознајте Прскало, најшармантнији водопад у Србији, ушушкан у живописно окружење Кучајских планина

У чистој речној води живе пастрмке: поточара, кркуша и кленова. Мештани су део реке скренули у своје многобројне рибњаке. У њима гаје калифорнијске пастрмке, а однедавно и жуте пастрмке из Аустралије. Понекад се догоди да пролећне бујице неконтролисано улете у рибњаке и да преселе пастрмке у реку.

На месту где се Врело улива у Ресаву подигнут је мотел Лисина са рибњаком. Речни кањон се од Лисине полако шири до места где се у Ресаву с леве стране улива Ресавица. Ту се река поново пробија кроз кањон. Тек код манастира Манасије река улази у широку котлину и од Деспотовца тече полако ка Свилајнцу где се улива у Велику Мораву.

Горњи део слива Ресаве је типична композитна долина, састављена од низа котлиница, проширења, раздвојена клисурама и кањонима. Прва у низу клисура је Манасијска клисура. Затим се улази у стењевачко – дворичку котлину, па у стрмостенско – стењевачку клисуру дугу 6 километара, чије стране нису тако високе, али су стрме. Речна долина се затим шири у омању Стрмостенску котлину (Лисине), где се стижу долине ресавских притока.

Лисине: Место где се укрштају водопад, пећине и света земља

Два километара узводно од Стрмостена налази се Мало Врело. Бојењем воде је утврђено да мало врело храни понорница Речке која тече кроз истоимену увалу са врха Бељанице и понире у велики зјапећи отвор – Ивков понор. У котлиници Лисине стижу се притоке Ресава – Клочаница – Суваја и Чемерница. Клочаница – Суваја је река понорница. Извире на Кучају и 6 километара пре него што се улије у Ресаву потпуно пресуши и одатле настаје кањон у Горњој Ресави. Стране су вертикалне и високе преко 450 м. Део кањона је покривен блоковима стена и наслагама сипарског материјала.

Стране кањона Суваје су избушене многим пећинама. Друга притока у котлини Лисине, Чемерница, изградила је клисуру усечену у више метара високим кречњачким одсецима Бељанице. Са литица се спуштају тоцила која се завршавају лепезасто развијеним сипарима. Изнад сипара цесто се јављају отвори пећина којима је избушена унутрашњост кречњака Бељанице, а у подножју кречњачких одсека, на додиру са вододржљивом подлогом, избијају снажна крашка врела.

Једна од таквих је Врело које извире недалеко од Лисине, испод стрмих одсека Радошеве пећине. То је хладна, бистра вода температуре 8°Ц, избија из кречњака и слаповито се слива низ кречњачке блокове, градећи Врелски поток. На току Великог врела најатрактивнији је Врелски водопад, који се сматра највишим у Србији.

Водопад на Великом Врелу је драгуљ Горње Ресаве. Налази се у подножју Сопотнице, врха Бељанице, на око 400 м надморске висине. Пенушава, бистра и хладна вода најпре преко малих бигрених каскада (горњи водопад висине 0,5 метара, средњи водопад висине 2 м и доњи водопад висине 2,8 м), а затим низ вертикални бигрени одсек висок 20 м, вода се стропоштава уз велику буку у дубок амфитеатар вертикалних страна.

Велики бук је један од највиших водопада у Србији, а река на којој се налази готово да је чаробна

На дну амфитеатра налази се језеро дубоко око 5 м. Од водене магле, настале стропоштавањем воде, при сунчаном времену настаје ефекат дуге. У близини тока ушћа Великог врела у Ресаву, налази се и највиши водопад на Ресави – Бук, са дубоким виром Зелеником. Овде река пада уз велику буку, са висине од 3 м у дубок вир зелене боје, због чега је добио име Зеленик.

Велики Бук

Чисте токове Горње Ресаве насељава изузетна рибља врста, пастрмка поточара. Људи овог краја користе бистре, хладне воде Ресаве изградњом рибњака за гајење пастрмке. У овом крају постоје многе пећине, од којих је 107 истражено.

У овом крају развијен је и ловни туризам. Столетне букове шуме – Винатовача стављене су под заштиту као природно добро од изузетног значаја, а ту је и ловиште „Јужни Кучај“. У следећи узводни ток Ресаве између Бељанице и Кучаја дубоко су усечене још две кањонске долине: Склоп и Глопска долина.

Једина српска прашума: Место где стабла умиру природном смрћу, а сваком човеку потребна је дозвола како би крочио на њено тло!

Кањон Ресаве је један од најлепших и најинтересантијих крашких феномена читавог подручја општине Деспотовац. Туристички је веома интересантан и атрактиван. Обухвата теснац којим протиче Ресава и окомито високе стене које се уздижу над њеним током. Клисура је заклоњена окомитим стеновитим зидовима који се уздижу по 300 и више метара изнад корита реке. Вегетацијски је јако разнолика, тако да на дну клисуре су шуме балканске букве и мечје леске, на висим и стрмијим деловима расте мешовита шумска заједница са јаворима, јасеном и мечјом леском. Воде у деловима клисуре у којима оне теку површински су салмонидне. Клисура је заштићена у оквиру режима регионалног парка „Горња Ресава“ а делимично и у режиму строгог природног резервата.

Малени водопади, непрегледне шуме и нетакнута дивља природа неодољиво зову да се закорачи у свет из бајки. Кроз кањон дуг двадесетак клиометара води добар макадам.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име