Многи у Србији замерају престолонаследнику Александру Карађорђевићу због лошег изговора матерњег језика, који пак долази услед живота ког је провео у иностранству. Међутим, одавно су нас напустиле оне генерације које се сећају још једног Карађорђевића који је мучио муку са ћирилицом и падежима.
У питању је један од највећих и највољенијих српских владара – краљ Петар I Карађорђевић. О “народном краљу”, “чика Пери” готово да се могу чути само хвалоспеви, али се често изоставља једна занимљива чињеница – краљ Петар је јако лоше говорио српски језик!
– Иако је рођен и основну школу и Гимназију завршио у Београду, највећи део свог одраслог живота Петар Карађорђевић је провео смуцајући се по европским дворовима. Говорио је и немачки, али се најпријатније осећао када прича француски. Ваљда је и логично да након 45 година изгнанства тај језик прича течније него српски. О томе је писао и наш истакнути историчар и академик Драгољуб Живојиновић – објашњава за Дневно.рс историчар Станислав Сремчевић.
Након доласка у Србију, људи у његовом најближем окружењу су забележили да нови краљ српски говори са “јаким француским акцентом” , француско “р”, као и да у тренуцима жустријих расправа има обичај да у говор убацује француске речи јер не зна одговарајуће српске фразе. О овоме сведoче и сачувани делови ратног дневника који је краљ Петар често водио на француском.
Из овог периода живота Петра I Карађорђевића остала је забележена и једна анегдота.
Могло би се рећи да је након доласка у земљу нови српски краљ био прилично неснађен. Како није добро владао језиком, тражио је да му свако ко код њега очекује званичан пријем, унапред достави питања, па је спремао одговоре и писао их као подсетнике. Међутим, дешавало му се да измеша картице и да, на пример неком министру, да одговор на питање које га овај уопште није ни питао. Био је то извор многих смешних, али и непријатних ситуација – прича Сремчевић.
Године су свакако биле отежавајући фактор у учењу језика. Петар I Карађорђевић је постао краљ Србије када му је већ било 60 година. У његову одбрану говори и податак да се заиста трудио.
– Можда није баш добро говорио српски, али га је свакако волео. Забележено је да је својој деци, док је читава породица била у изгнанству, читао народне песме, које је сакупио и објавио Вук Стефановић Караџић како би његови потомци знали одакле потичу – истиче Сремчевић и закључује да ово ипак није сметало да “чика Пера” постане један од највољених владара у историји наше земље.
Дневно
