Једини Србин који је освојио Оскара добија споменик у Београду: Карл Малден се до последњег дана поносио што је Србин

1
1896

Играо је раме уз раме са Марлоном Брандом, освојио Оскара 1951. године, остварио 72 улоге на филму, због љубави према српском народу било му је чак забрањено да долази у тадашњу Југославију, а на жалост последња жеља, да пре смрти још једном види Србију, није му се испунила.

Славни холивудски глумац Карл Малден (Младен Секуловић) на самрти имао је само једну жељу да поново види Србију. Преминуо је у сну у 97. години 2009. године, не остваривши свој последњи сан. Комеморацију Карлу Малдену у Холивуду водио је Мајкл Даглас, син његовог пријатеља Кирка Дагласа, ког је Секуловић њихао на коленима кад је био мали, а који му је био и главни партнер у „Улицама Сан Франциска“.

Велики Карл Малден „Оскара“ је добио као негативац у филму „Џунгла на асфалту“, 1951. године, у коме је наступао са Марлоном Брандом. На додели „Оскара“ седео је са Хемфријем Богартом и Лорин Бекол. Доделу је водио славни комичар Дени Кеј.

Карл Малден је имао богату глумачку каријеру дугу преко 60 година. Био је велики филмски глумац, а играо је и у позоришту, па се опробао и као редитељ. Играо је са највећим глумцима света, а занимљиво је да су неки од њих говорили да су од њега много научили. Био је први Србин председник Америчке филмске академије у Холивуду и оснивач угледне уметничке библиотеке у Беверли Хилсу, највеће у Aмерици. Био је натпросечан глумац, а они који су га добро познавали кажу да би био успешан и у многим другим занимањима. Волео је и спорт. Био је изузетан кошаркаш. Посебно је волео Пита Маравића, једног од највећих америчких кошаркаша и сигурно највећег кошаркаша српског порекла свих времена.

Карл Малден је рођен 1912. године као Младен Секуловић у чувеном рударском градићу Гера, у држави Индијана, где су се између два велика рата сакупљали дошљаци из Херцеговине да раде у оближњој челичани. Његов отац Петар Секуловић је из Билеће дошао 1906. у Америку да нађе рођаке, и у њој остао. Пошто је био предводник српске колоније, своја три сина, па и Младена, увео у први црквени хор „Карађорђе“, у гимнастичарски клуб „Сокол“ и српски театар. Мајка Марија била је чешког порекла.

Pročitajte i  ЦВЕТ НАСТАО ОД ЕВИНИХ СУЗА: Ђурђевак чува срце и доноси љубав и срећу

Карла Малдена или Младена Секуловића, како је волео да га зову или само Младен, а Американци су говорили Малден, знали смо само као великог глумца, али смо мало знали о њему као човеку који никада није заборавио своје порекло и народ коме припада. На ново име тешко је пристао, јер су то захтевали његови менаџери и продуценти, јер је Секуловић било крајње тешко изговорити. Ипак у филмовима у којима је играо, име Секуловић је често изговарао он, јер је од сценариста тражио да неки од јунака носе то презиме.

Познато је да је био привржен српској православној цркви. У цркви је крштен и добио је име Ђорђе. Певао је у црквеном хору, а цркву је, када је постао имућан, веома помагао. Младен је своју љубав према свом народу сам исказао речима: “Срећан сам што сам рођен у српској кући, што сам крштен у српској цркви, што је редовно посећујем, што певам у српском хору и што могу да кажем да сам Србин”.

– Ја сам се тако неколико пута годишње појављивао на тој бини у цркви, где сам, жгољав какав сам био, глумио злог Турчина с великим црним брцима. Подигао бих мач и викао „Напред!“, а за мном би у јуриш кренуло још троје мршаве деце. Тако је почела моја глумачка каријера – сећао се Младен Секуловић своје младости.

Крајем тридесетих, био је ђак „Гудманове глумачке школе“, када је упознао Марлона Бранда, а потом и Кирка Дагласа. Први пут је са Брандом глумио у „Кафани поред пута“, а потом и у легендарном филму „Трамвај звани жеља“. Афирмисао се ТВ серијом „Улице Сан Франциска“, у улози детектива, али је популарност стекао када је постао „Скаг“, борбедни амерички радник у тросатном ТВ филму.

Pročitajte i  Srpska narodna imena najstarijeg porekla koja imaju prelepa značenja

Малден, увек када је био у прилици да се јавно обрати, готово увек је користио прилику да истакне своје српско порекло. Био је велики српски патриота, али није био националиста у неком ружном смислу, а још мање шовиниста. Волео је све народе света. На један позив представника бивше Југославије, који му је пренео близак пријатељ Дан Тана /Данило Танасијевић/, да поздрави велики међународни скуп у Њујорку, Карл Малден је то са задовољством учинио. У свом обраћању најпре је истакао своје српско порекло и задовољство што припада том народу. Неки високи функционери су му то веома замерили и обележили га као националисту, коме је стављена забрана доласка у земљу његовог порекла. Та забрана му је скинута тек када је требао да дође у Југославију, на снимање филма “Сутон”, почетком 80-тих прошлог века и тај проблем је решен уз посредовање највиших представника две државе. Филм је сниман у Истри, а том приликом посетио је главни српски град – Београд, а потом и родну Билећу, одакле му је отац Петар и где вечно почивају његови најближи. Сећања на те дане радо је евоцирао приликом сусрета са нашим људима.

“Колико год да сам хтео да будем обичан амерички клинац, осећао сам се као аутсајдер, разапет између мог српског дома и остатка света. Лојалност српском пореклу била је највећа вредност у дому мога оца. Био је поштован вођа српске заједнице и опседнут тиме да буде добар Србин, да помаже људима у околини да буду добри Срби”, написао је Малден својевремено о српском пореклу и коренима.

Pročitajte i  Будимо мудри као змије и безазлени као голубови- беседа патријарха Павла која нам помаже да опстанемо и у најтежим тренуцима

Све ове информације и још много њих могу се прочитати у књизи “Како сам успео”, аутобиографији Младена Секуловића, коју је написао уз помоћ своје млађе ћерке Карле Малден, књижевнице и филмске сценаристкиње. Карла је своја ауторска права пренела на Александра Влајковића, новинара, који је са групом сарадника приредио књигу у издању Службеног гласника и представио је на овогодишњем Београдском сајму књига. Уједно, Александар је окупио и људе који су као Организациони одбор покренули иницијативу да се Карлу Малдену подигне споменик, најпре у Београду, а потом и Републици Српској и Америци.

Вишедеценијска неправда о човеку српског порекла који је у сфери уметности стекао светску славу, биће донекле исправљена откривањем споменика које је заказано за 20. новембар. На откривање споменика у Београду очекује се долазак његове породице. На раније планирано откривање споменика најављен је двоструки Оскаровац и његов ученик Мајкл Даглас који је тада потврдио долазак. Нажалост, споменик није био завршен и церемонија је одложена. Уместо њега у Београд долази подједнако велика холивудска звезда. Догађај ће, очекује се, увеличати председник Србије и председник Републике Српске.

У Музеју југословенске кинотеке у јулу 2016. отворен је и легат Карла Малдена (1912-2009), најпознатијег холивудског Србина, међу којима су изложени лични предмети и неки реквизити са снимања Оскаром награђеног глумца – његове награде, међу којима је звезда са Булевара славних у Холивуду постављена 1960. и Награда Макса Хауфлера, затим црквени орден Светог Саве и медаља Белог анђела, писма Жаклине Оназис и Џорџа Буша Старијег (његова унука Емили Дорнер донела је и писмо Марлона Бранда) као и шешир који је носио као детектив Мајк Стоун у серији “Улице Сан Франциска”) и др.

Извор: РТС, Новости, Блиц

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име