Велика тајна средњовековне Србије: Дечани крију траг о мистериозној ћерки великог Душана Силног

Званична историја забележила је да је највећи освајач међу Немањићима, цар Душан Силни, имао само једно дете – сина Уроша који га је наследио, али који није успео да сачува очеву велику државу која се убрзо после Душанове смрти распала.

Ипак, једна фреска у манастиру Високи Дечани и записи једног историчара причају другачију причу! Да ли је могуће да су цар Душан и царица Јелена имали још једно дете?

На зиду манастира Високи Дечани налази се фреска која годинама задаје муке историчарима. На њој су приказани царица Јелена, њен син – млади царевић Урош, али и још једна непозната фигура, виша (старија?) од Уроша, али свакако још млада. Непозната особа на глави једина нема венац, а натпис поред ње је у целости уништен тако да ју је немогуће идентификовати.

Ипак, чињеница да је осликана поред царице и царевића говори о њеном високом пореклу. Други доказ је одело украшено двоглавим орловима, симболом Немањића. Сматра се да је фреска настала пре јесени 1343. године.

Поједини историчари верују да је мистериозна фигура заправо принцеза – изгубљена ћерка цара Душана. Ако је постојала, звала се Теодора, исто као Душанова мајка.

Ипак, има и оних који поричу ову тврдњу и младу фигуру са фреске тумаче ОВАКО –

“Према нашој историјографији та друга фигура поред Уроша је Симеон Синиша, полубрат цара Душана. Ипак, ово не одговара ономе што је приказано на фресци. Разлика у годинама између Уроша и Симеона Синише је велика, око 12 или 13 година. Урош је рођен 1337. године, а Симеон Синиша 1326. Када се гледа та фреска, разлика у старости између фигура је много мања” – каже Александар Тешић, књижевник и аутор серијала о Милошу Обилићу у коме се као један од ликова помиње Теодора, Урошева старија сестра и прво дете цара Душана.

Тешић истиче да његова књижевна Теодора није фиктивни лик. Осим фреске, кључан доказ му представља и запис Нићифора Григора, веома угледног византијског историчара чија се дела и записи сматрају веома квалитетним штивом за проучавање историје, а који помиње ћерку цара Душана. На све то, Григор је био савременик српског цара.

Ко је онда била Теодора и каква је била њена судбина?

Нићифор Григора у свом делу „Ромејска историја” детаљно описује епизоду покушаја удаје ћерке цара Душана за једног од синова турског султана Орхана 1351. године. Њему је упућено српско посланство са предлогом о родбинском повезивању, а султан је, према Григору „примивши радосно ово посланство, послао и потврду уговора као и посланике да потврде брак”. На овај начин, Душан би обезбедио бар привремен мир са Турцима.

“Цареву ћерку Нићифор није споменуо тек узгред! Он је описао цео догађај и не видим зашто би га измислио. У то време је Душан био у сукобу са Јованом Кантакузином, византијским регентом. Онда се Јован уплашио да ће му Душан преотети савезништво са Турцима јер је удаја значила савезништво. Тако је Кантакузин послао војску да пресретне турско посланство и побио их, чиме је овај покушај повезивања пропао” – објашњава Александар Тешић.

Ипак, Тешић наводи да постоји могућност да су ови преговори настављени и да су крунисани склапањем брака између Душанове ћерке и самог султана Орхана –

Цар Душан изненада је умро 1355. године, а 1361. иста судбина је задесила и султана Орхана. Теодори се, негде међу многобројним женама „куће суза” где су упућиване жене и наложнице старог султана, тада губи траг.

Мистерију представља чињеница да остали историјски списи принцезу Теодору не помињу. Нићифор Григора важи за неоспорни ауторитет у научним круговима, али поједини историчари ипак оспоравају његов рад. Интересантно, само када је у питању део историје са принцезом Теодором.

Извор: Дневно