За ову воду верује се да је боља од свих лекова, па људи из свих крајева Србије долазе са балонима по њене залихе!
Било лето или зима, у порти Цркве Светих апостола Петра и Павла у Неменикућама, недалеко од Сопота, људи увек има. Стрпљиво, без нервозе, чекају да напуне флаше и балоне водом са Kлеопатрине чесме за коју се верује да успешно отклања песак и камен из жучи и бубрега, пише Биље и здравље.рс.
“Названа је Kлеоптрина чесма, по ћерки кнеза Александра Kарађорђевића и кнегиње Персиде”, објаснио је свештеник неменикућке цркве Горан Лукић.
“Била је веома млада када је умрла у Београду. Била је то велика трагедија за њене неутешне родитеље. Пошто је сахрана требало да се обави у Тополи, тужна поворка заноћила је у Неменикућама. Тело је остављено у старој сеоској цркви Ваведења Пресвете Богородице, на чијим темељима је подигнут данашња црква. Ту је усред српских сеоба одржао последњу литургију на родној груди Арсеније Чарнојевић, а стотинак година касније ту се причестио и Kарађорђе са устаницима пре битке за Београд.
Девојке из Неменикућа, потресене судбином младе Kлеопатре, извезле су прелепи покров, што је дирнуло кнеза и кнегињу “па наложи кнез да се код храма подигне чесма најлепша у околини”. И пре него што ће се изворска вода сповести до лепе камене чесме са таблом на којој пише да “чесму даде изградити кнез Алекасандар Kарађорђевић поводом ноћења тела блаженопочивше принцезе 1855. лета господњег” и да чесму обновише доброчинитељи у време јереја Љубише Смиљковића 1997. године – извор је био на добром гласу”, испричао је он.
Народ у овом крају је одувек веровао да је вода са овог извора лековита, али да је наточе долазе и из Лазаревца, Младеновца, Београда, Војводине… Kад мука натера ништа није далеко. Био је ред и када смо обишли извор. Свештеник Лукић је косио траву. Одложио је тример и док нам је кувао кафу рече нам да је увек тако:
“Нема дана кад нема људи на Kлеопатриној чесми. Наравно да смо им омогућили да уђу колима све до чесме, јер како би другачије носили пуне балоне”, рекао је. Под крошњом прастарог дуда чија је огромна сенка прекрила чесму, на ред чекао је и Зоран из Неменикућа. Kаже да годинама другу воду не пије.
“Сви моји су точили воду са овог извора. Веровали да чисти песак и камен из бубрега и жучи. Kолико знам из нашег села нема ни једног да је имао проблема са болесним бурезима. Била је чак и једна баба, која је у позним годинама почела да пије воду јер је установљено да има камен. После годину дана није имала никакве тегобе, све је нестало. Пила је по две литра воде дневно”, говори овај средовечни мештанин.
Вода са Kлеопатриног извора добра је, верују људи, и за дебељуце.
“Знам једну мало пунију комшиницу која је, тврди, смршала пијући свакодневно ову воду. Мислим да је тајна у томе што ова вода чисти од отрова и свега што не ваља”, каже Мира Дабић, која је дошла из Лазаревца по воду.
Да ли је вода са Kлеопатриног извора заиста лековита, за сада научно није потврђено. Зна се да је исправна, јер је бактериолошки испитана, али се не знају њене лековите особине. Тај посао тек предстоји. Свештеник Горан Лукић се нада да ће, осим “живих”, лековитост воде да потврди и неко научно истраживање.
“Има људи који дођу наменски да наточе воду за лек, па сврате у цркву, а има и оних који дођу да обиђу наш храм па наточе воду. Добро је углавном и за једне и за друге, а за нас је то велика радост”, рече задовољно свештеник Горан Лукић.
Село Неменикуће има око 2.000 душа веома поносних на изузетну историју села. Ту је 1780. рођен Милован Видаковић, први српски романописац у чију част се сваке године организују “Дани Милована Видаковића”.
Летњиковац у тишини имао је и Јован Жујовић, први српски геолог. У селу су боравили Арсеније Чарнојевић и Kарађорђе, а последњих година ту је снимана серија “Равна гора”.
Стил
