Budući da Srbi važe za vrlo temperamentan narod, skloni su kako klevetanju, tako i blagosiljanju svojih bližnjih. Kletve se upućuju nekome u mržnji, gnevu, nemoći ili želji za osvetom. Najčešće se kune onaj ko ne može sam da se izbori za nešto što mu je potrebno- slabiji kune jačega, stariji mlađega, prosjak tvrdicu, kunu uvređeni, odbačeni, napušteni i svi povređeni. U narodu se smatra da je najteže kada te kum prokune, pa tek onda majka i otac. Kaže se da će ove kletve stići toga ko je proklet, pa makar se i do devetog kolena čekalo.
Za majku se veruje da ona može da prokune samo svoj porod, pa zbog toga nosi prsten na ruci da joj se kletve ne prime. Ali, ukoliko majka hoće da prokune, ona onda skine prsten i kune što joj padne na pamet. Međutim, takve majke su retke. Obično se dogodi da kada majka prokune neko svoje dete na taj način, brzo se prekrsti i kaže: Bože, oprosti meni grešnoj. U narodu postoji uverenje da je dete bolje izudarati nego ga prokleti.
Postoje i kletve koje ne kunu, već baš suprotno, brane od kletve: Bog te ne ubio, Grom te ne spalio, Ale te ostavile na miru, Dabogda ostario!
Evo nekih od najzanimljivijih i najtežih naših kletvi:
- Bog te ubio!
Majka te Božja ubila!
Sveti Ilija te u perčin pogodio!
Grom te spalio dabogda!
Đavo te odneo!
Idi dođavola!
Đavo te izeo!
Vrag ti oči iskopao!
Oćoravio!
Onemeo dabogda!
Crko majci dabogda!
Proklet bio!
Ruke ti se osušile!
Srce ti se skamenilo!
Rđa te pritisla!
Ne pomakao se!
Trag ti se zatro!
Živa te rana izela!
Otišao, pa se ne vratio!
Jezik pregrizo!
Sunce te ne ogrejalo!
Ubile te moje suze!
Nit ženio, nit udavao!
Usta ti se za vrat okrenula!
Sa druge strane, slabi, nemoćni i stari, koji nikako drugačije ne može pomoći, sem rečima i željama, blagosiljaju se. Najčešće reči blagosiljanja su: - Živ bio!
Srećan bio!
Bog ti dao zdravlja!
Bog te blagosiljao!
Dugo ti se ime spominjalo, dok je sunca i meseca!
Kud god postupao, svud na sreću nastupao!
Sve ti se po dobru poznavalo!
Tvoja se sreća rodila, zvezdama sjajnim rosila!
Usta ti se pozlatila!
Naš narod je sklon i šali, pa su daleko poznati i naši šaljivi blagoslovi: - Dao ti bog hiljadu pasa, pa svi ćutali, a ti sam trčao oko kuće i lajao!
Dabogda bio crn ko lonac, tanak ko konac, kroz čibuk prošao, u luli noge prekrstio!
U kojim se opancima sastali, u tim se i rastali (najčešće se kaže onim koji se sastave, a za koje se veruje da neće dugo ostati zajedno).
