Како је кнез Михаило спречио да се поруше Калемегдан и Смедеревска тврђава

Калемегдан, Смедеревска тврђава, Шабачка тврђава, као и оне у Малом Зворнику и Кладову данас не би постојале због једне непромишљене изјаве кнеза Михаила Обреновића.

Све је почело када је, незадовољан расплетом догађаја након конференције у Канлиџи 1862, кнез Михаило рекао:

– Док је турских градова у Србији, нити њој може бити напретка, нити мени у њој опстанка.

О Великој Госпојини, две године касније, окупили су се српски посланици са намером да ту књажеву изјаву искористе и да тако једним ударцем убију две муве: истовремено подиђу Михаилу и рушењем тврђава занавек истерају Турке.

„Да се умоли нашег преузвишеног Господара Књаза Михаила, да он благоволи, како за најбоље нађе, подејствовати да се градови који у Србији још постоје поруше и тиме један пут поврати поверење и мир у варошима угроженим,“ гласио је њихов захтев.

Pročitajte i  Да ли верујете у „знакове на путу“? Која су то знамења која су поштовали наши стари: шта је лош а шта добар знак?

Међутим, са нашим међународним статусом вазалне кнежевине, то је било немогуће урадити – каже др Сузана Рајић за Блиц, редовни професор Филозофског факултета у Београду, Одељења за историју, стручњак за историју српског народа у XIX и почетком XX века.

Све то су и Турци знали, мада им је боравак у Србији већ био солидно загорчан.

– Упркос договора у Канлиџи, према којима се нису могла рушити турска знамења, све што је могло да подсети на њихово раније присуство у Кнежевини Србији, попут џамија, других сакралних грађевина, турских гробаља, базара, па чак и кућа у оријенталном стилу, за кратко време су ишчезли услед велике омразе према Турцима. Држање турских гарнизона у преосталим, у највећој мери застарелим и оронулим тврђавама, за Турску је било важно не само из стратешких разлога већ је било и питање части – објашњава Мирослав Лазић, виши кустос историчар смедеревског Музеја.

Pročitajte i  "Ноћ укуса" на пијаци "Палилула": Добар провод уз дегустацију и музику

Михаило је, очигледно, био мудрији од скупштинара. Сачекао је, и по Србију повољније прилике указале су се две године касније.

На предлог Јована Ристића, српског дипломатског агента на Порти, српска влада је у новембру 1866. затражила од Турске да повуче посаде из тврђава у Србији. Кнез Михаило је предложио султану да се поменуте тврђаве у Шапцу, Београду, Смедереву и Кладову – Фетисламу предају Србима или поруше. Подразумевало се да су Турци, дипломатским или шпијунским каналима, били упознати са закључком Великогоспојинске скупштине. Султан Абдулазиз, притиснут проблемима са њему много битнијим Египтом и Суданом, Србима је испунио жељу. Када је у априлу 1867. на Калемегдану прочитан његов ферман, Али Риза паша, последњи београдски мухафис, предао је Михаилу кључеве од свију градова-тврђава. Кнез је на коњу свечано ушао, за њим и стрељачка чета која је сменила турске страже.

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута

Тврђаве тако нису срушене.

Само две године касније убијен је кнез Михаило. 1882. усред престонице подигнут му је споменик на коме су с две стране забележена имена градова: Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко. Оних које је кнез повратио Србији, не дозволивши да то буде учињено бомбардовањем и рушењем него је урађено дипломатијом. На зачељу споменика је уклесан српски грб и написано: „Кнезу Михаилу М. Обреновићу ИИИ. Благодарна Србија“.

Извор: Блиц

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...