Кнез Милош Обреновић, поред тога што је у народу био познат као Велики и званично је носио тај епитет указом краља Александра Обреновића из 1898. године, па према речима историчара Александра Узелца, он је једини и српски владар кога можемо тако звати.
„Милош је био Велики још за живота, а био је Велики и након смрти. Да бисмо то објаснили морамо да се вратимо у године Другог српског устанка, односно непосредно након њега. Када српски представници на скупштини Милоша бирају за Великог кнеза или Коџа кнеза. Коџа на турском значи уважени, велики. Са тим епитетом Велики, Милош је био познат још за живота. У деценијама након његове смрти, крајем 19. века, епитет Велики је озваничен за Милоша указом Краља Александра Обреновића 1898. године који је прошао кроз Народну скупштину. Тада је установљен орден Милоша Великог који данас има баснословну цену. Сачуван је само један и појавио се на аукцији у Канади где је достигао цену од 240 хиљада долара. Пут којим је дошао у Канаду и у ту аукцијску кућу, нама је данас непознат“, објашњава историчар Александар Узелац.
Милош је први владар и личност у српској историји која је званично понела тај епитет. Поједини владари у средњем веку су били ословљавани као велики краљеви, на пример краљ Урош Први. Међутим, у народу и у каснијим поколењима тај надимак није заживео, док у случају Милоша јесте.
„Чињеница је да у озбиљним историјским књигама, па и оним популарним, стоји Коџа Милош и Милош Велики. Да је Милош Велики, познато је и старијим Београђанима, јер се Улица кнеза Милоша пре Другог светског рата звала Милоша Великог. То име је добила 1872. године када су београдским улицама дата њихова имена“, истиче Узелац.
После 1945. године, улица је преименована у Кнеза Милоша. Наводно, то се то десило јер Тито није желео да неко, у његово време, носи епитет Велики.
Улица Милоша Великог постоји и у многим другим српским градовима. У Кикинди, Краљеву, Смедереву…
извор: Прва
