Постоји неколико анегдота како је настао овај израз, који и дан данас употребљавамо да бисмо означили нешто као веома скупо или када хоћемо да кажемо да смо за нешто платили високу цену. Једно од тумачења полази од претпоставке да се ради о кајгани која је скупо коштала светог Петра, о чему сведочи и једна народна прича, коју је преточио у стихове Јован Јовановић Змај.
У његовој песми под насловом Скупа кајгана светог Петра говори се о томе како су Исус Христос и апостол Петар ходили по свету да кушају људе. Уз то, „Христос куша још и Петра свог”. Једне вечери заноћили су у колиби убоге удовице Рајке, која је имала нејаке деце. Она их лепо дочека и понуси им кајгану за вечеру. Христос то одбије и оде на сламу да спава, упозоривши свог Петра: „Не заложи вечерице њене, вечерице деци зготовљене”. Петар коме је било доста гладовања, не послуша Исуса, дохвати се кајгане, али се она у истом часу окамени тако да је није могао јести.
Следећег јутра Исус изрекне Петру тешку покору: „Ја ћу даље, ти остани овђе. Окрст проси, па јој ђецу храни, док се вратим да их здраве нађем.”
И тако је свети Петар ходао од куће до куће просећи и хранећи децу сироте Рајке. А кад се Исус врати и упита: „Је л’ све добро, па да те опраштам?”, Петар му, сатрвен и изможден, одговори: „Све је добро, милом теби хвала! Ал’ кајгана скупо ме је стала.”
По другој верзији ове приче, свети Петар је добио велике батине од неког домаћина, у чијој је кући заноћио заједно с Христом, зато што је, не питајући га, спремио и појео кајгану. Тако га је та кајгана опет скупо стајала.
Опанак
