У домовима многих Срба, уместо василице, на Мали Божић припрема се ковртањ, округао обредни колач са рупом у средини. Он је карактеристичан за многе динарске крајеве, предео Босанске Крајине, Лику, Хрватску (Билогорски ковртањ), панонско – придунавско подручје, па и за Шумадију и делове западне и југозападне Србије.
Он се на јутро Малог Божића износи у шталу и ставља се волу дешњаку на рог, који претходно треба бити окренут кка истоку. На коју страну збаци ковртањ, њиве на тој страни треба орати и засејати и род ће на њима бити добар. Након тога домаћин са најстаријим дететом ломи ковртањ на 4 дела. Једна четвртина подели се стоки, а од остале три четвртине кува се попара са сиром и кајмаком која се једе са главом и десном плећком од печенице, што је домаћин сачувао од Божића.
Ко нема шталу, ломи ковртањ преко бадњака који стоји окићен у неким кућама све до Малог Божића.
Ево рецепта за овај традиционални обредни хлеб:
500 гр меког брашна
2 јајета
1 коцка квасца
2 дл млека
1 кашика шец́ера
1 мала кашичица соли
1 дл уља
1 јаје за премазивање
Припрема:
Од брашна, јаја, млека, шецћера, соли, уља и дигнутог квасца замесите дизано тесто. Оставите на топлом да се дигне, премесите. Поновно оставите да се дигне.
Истресите тесто на побрашњену даску и направите ковртањ. Поновно оставите да се дигне, премажите размућеним јајетом, поспите сољу те ставите да се пече.
Понегде се од овог теста модлом праве мали ковртњи који се пеку на масти у дубљој шерпи или тигању.
