Krstokljun, neobičan stanovnik Srbije: Ptica čije telo nakon što ugine ne truli, već postaje balsamovano

0
3971
Foto: Jutjub/printskrin

Krstokljun je jedna od najinteresantnijih ptica Kopaonika, planine fascinantne prirode. Različiti tipovi staništa uslovili su bogatstvo i raznovrsnost Nacionalnog parka, a ova zaštićena vrsta ptice, veoma je interesantna svim ljubiteljima naše planinske lepotice.

Krstokljun ima nežnocrvenkastu boju, naročito pre svadbenih dana, i veoma se razlikuje od svoje okoline. Gnezdi se u crnogoričnim šumama. Pripada porodici zeba i pticama pevačicama.

Retko se može naći toliko zanimljivosti u životu jedne ptice kao u životu krstokljuna.

Tamo gde hrane ima u izobilju, biće i krstokljuna, i to u bilo koje godišnje doba. Njihova gnezda mogu se naći čak i zimi. Zagonetka njihovog instinkta može se objasniti ishranom, koja utiče na nagon parenja, gnežđenja i ležanja na jajima.

Pročitajte i  Krvavo odelo kneza Mihaila Obrenovića čuva tajnu: I danas potpuno očuvano, svedoči o pravoj pozadini ubistva!

Krstokljun se hrani semenkama četinara, najčešće borovih i crnogoričnih šuma. U tim semenkama ima dosta vitamina E, koji podstiče leženje krstokljuna. Ove ptice često menjaju svoje prebivalište, a tamo gde im je trpeza obilnija – i duže se zadržavaju. Negde se ne pojavljuju i po nekoliko godina.

Otkud ovim pticama tako čudno ime – krstokljun? U tome je hrana opet imala glavnu reč…

Pročitajte i  Novi recept za pileći paprikaš: Jedna stvar menja ukus potpuno! Domaćice se kunu da je bolje od tradicionalnog

Oni svojim unakrsnim kljunom kao dletom izbacuju i jedu semenke. Kada im ponestane hrane, prinuđeni su da se sele u toplije južne krajeve.

Gnezda prave dva puta godišnje, a najčešće polažu od tri do pet jaja. Po izleganju, mladi su sivozeleni, a kasnije im se ukrste i kljunovi.

Krstokljuni su mirne, ali i društvene ptice. Vole da žive u kolektivu, u većim ili manjim jatima; na taj način lakše odolevaju neprijatelju. To su ptice koje jako vole čistoću. Posle obilnog ručka, čiste se, jer im na vratu i kljunu ostaje dosta smolastih i eteričnih materija.

Pročitajte i  Episkop šumadijski Jovan: Post osvećuje i dušu i telo naše

Upravo zahvaljujući tim materijama njihovo telo postaje impregnirano i može se reći da je to ptica koja ne trune – ako naiđete na neki uginuli primerak, izgledaće kao da je balsamovan.

Krstokljuni lete u talasastoj liniji, ali zato su jako nespretni na tlu i retko silaze sa stabala. Prilikom penjanja pomažu se svojim kljunom. Odolevaju najjačoj zimi i hladnoći, pod uslovom da imaju dovoljno semenki za ishranu.

Izvor: Srbiju volimo

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime