Krstovdan: Praznik posvećen krštenju prvih hrišćana, ali i sećanju na velike mučenike i stradalnike svetog Teona i svetog Teopemta

0
2237

Zimski Krstovdan je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i narodu poznat kao dan krštenja prvih hrišćana.
Krstovdan se slavi uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. Ovo je prvi dan posle Božića kada se strogo posti, jer je do ovog dana važilo razrešenje zbog velikih praznika.

U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

Pročitajte i  Zašto je kralju Aleksandru zasmetala tvrđava Žrnov? Zbog gradnje Spomenika Neznanom junaku na Avali MINIRAN JE drevni srpski grad

Zimski Krstovdan se praznuje i u znak sećanja na velike mučenike i stradalnike Svetog Teona i Svetog Teopemta.

Ponudivši im život zarad odricanja hrišćanske vere, car Dioklecijan je pokušao da Teopemta i Teona na taj način uceni. Međutim, Teopamt – biskup nikodimijski, na tu pretnju je odgovorio: Stoji napisano: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti. Ti, care, imaš vlast nad mojim telom, čini sa njim što ti je drago. Zbog ovakvog odgovora, Teopemeta su posekli mačem, a Teona su živog zatrpali, 298. godine.

Pročitajte i  Budi human kao što je bila Srbija 1885: Ovakav natpis stajao u je u Ženevi u čast našem narodu zbog U ISTORIJI NEZAPAMĆENOG čina tokom ratovanja

Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili – oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao – Zimski Krstovdan.

Na Krstovdan, kada se slavi preko nedelje, u hramovima se služe carski časovi, služi se liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz osvećenje vode, koji prati praznično bogosluženje – prepodne. Poslepodne služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog.

Pročitajte i  STARI ZABORAVLJENI ZANATI: Čime su se bavile abadžije, mutavdžije, rabažije, opančari, kujundžije

Nakon liturgije vrši se veliko osvećenje vodice u hramovima, a sutradan, na Bogojavljanje, voda se osvećuje na rekama ili nekim drugim otvorenim mestima.

Pri sveštanju vodice, moli se da voda bude za isceljenje, duhovno i telesno pročišćenje, izbavljač od grehova i da osvećuje srce i um. Posle sveštanja, vodica se deli narodu za spasenje i zdravlje.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime