Naša zemlja je bogata velikim brojem starih autohtonih sorti voća koje su se gajile ili se gaje na našem području od pradavnih vremena. Među kruškama, pored stare Lubeničarke odn. Bostanke, naš narod najviše je sadio staru dobru Karamanku.
Karamanka je posebna sorta kruške, veoma starog porekla. U Srbiju je stigla iz Male Azije, iz grada Karamana po kom su je i “krstili” u našem narodu. A ušla je i u narodnu pesmu i na poštansku marku.
Drvo Karamanke srednje je bujno i može rasti u visinu i do 12 m. Plod sazreva u drugoj polovini avgusta, krupan je i težak od 150 do 200 grama; žuto-braon je boje, sočan, aromatičan, slatko-nakiselog ukusa, u sušnim godinama ima opor ukus. Kada se mlada Karamanka zasadi vrlo rano počinje da rađa i prorodeva redovno.
Još jedan razlog zbog čega je Karamanka toliko rasprostranjena je činjenica da je gotovo imuna na bolesti, mrazeve, sušu, toplotne udare i vruć vetar. Ne zahteva posebna tretiranja i pogodna je za organsku proizvodnju. Tek na temperaturi od -25,5 °S izmrzavaju cvetni pupoljci.
Jedino što je slabija strana Karamanke je oprašivanje, polen joj je loš, oprašivači nepoznati. Kalemi se sa divljom kruškom i dunjom BA-29.
Idealna je za sadnju u dvorištu jer će praviti lep hlad, a deca će bezbedno moći da se penju po njenoj krošnji i beru plodove bez straha od pesticida.
Opanak
Karamanka je samooplodna kruška, kao i svaka stara sorta voćaka kod nas, (ili se oprašuje sa divljom jabukom, što je malo verovatno, jer je divlja jabuka univerzalni oprašivač drugih jabuka, ali ne i drugog voća). Kod nas na jednom imanju u krugu od par kilometara nema krušaka u blizini, samo jedna Karamanka koja svake godine obilno radja. Kako bi se mogla oprašiti ako nije samooplodna?! Ako nije kalemljena na divlju krušku, Karamanka nije otporna na bolesti. Na podlozi dunja MA nama su sve sadnice Karamake propale od Ervinije. Takodje i za Kaludjerku krušku piše da je triploidna sorta sa loše pokretljivim polenom, a ona samooplodna (u selu gde imamo tu krušku nema drugih sorata u blizini). Što se tiče starih sorti, ne verujem u savremenu voćarsku literaturu.