Посебно место у читавом ансамблу ресавских слика сложене тематике припада, по много чему јединственој, ктиторској слици на западном зиду наоса, са северне стране главног улаза у манастир Манасију.
„Деспот Стефан, господин свих српских земаља и ктитор места (овог светог)” представљен је, репрезентативно и отмено, са кратком косом и краћом брадом, издуженог и заобљеног лица моделованог руменим тоновима, са танким носем и танким, лучно извијеним обрвама, одевен у раскошни тамноцрвени дивитисион са златним двоглавим орловима у круговима, златан лорос, чији је крај пребачен преко леве руке, и црвени плашт, украшен златним круговима са двоглавим орловима и златним штитником на раменима. У свечаном фронталном ставу, он држи жезло у десној руци, а левом приноси Светој тројици – приказаној у виду три анђела – модел своје задужбине Ресаве и молитву исписану на свитку.
Истовремено, чином божанске инвеституре, Христос из сегмента неба спушта круну на деспотову главу, а лебдећи анђели му приносе мач и копље. Сликом препуном симболике, деспот Стефан је јасно приказао не само своје државно-политичке идеје него и идеје човека који мисли на Судњи дан и Спасење. У концепту владарског тријумфа – чином божанске инвеституре, деспот је издигнут у ред владара који су Божији намесници и извршиоци власти по Божијој вољи. Истовремено, он се поетском, дугачком молитвом на свитку развијеном испод модела цркве обраћа Богу, Светој тројици, да прими храм, његово „мало приношење“, јер „свемоћан си и можеш да приведеш спасењу грешне од којих сам први ја смерни раб твој“, што три анђела са жезлима, у десном делу слике, примају, дајући благослов ктитору.
manasija.rs
