У селу Грабовцу постоји спомен кућа српског војводе Стевана Синђелића, а у његовом родном селу Војски подигнута му је биста. Рођен је 1770. године, а када је Стеван напунио 10 година мајка га је дала да чобанује ресавском кнезу Петру Јаковљевићу, за кога Вук Караџић каже да је ” најмудрија глава Србије”.

Стеван је завршио црквену школу у Миљковом манастиру и постао најбољи кнежев момак. Са Вождом Карађорђем упознао се преко кнеза Петра код кога је Карађорђе често долазио на договоре. Стеван је већи део живота провео у Грабовцу где је и кућу направио . Тамошњи сељаци су га прозвали Синђелиђем, по имену мајке Синђелије.

Стеван Синђелић

Као момак ресавског кнеза Петра из Гложана он се више пута сукобио са Турцима, у Кочиној крајини био је Петров буљубаша, а ресавски кнез је постао 1804. године и први се, са својим Ресавцима, придружио Карађорђевом позиву. Истакао се у борбама са Турцима на Јасењару, на Иванковцу, код Делиграда.

На Свету Тројицу 1809. године, на Чегру код Ниша устаницима је командовао војвода Стеван Синђелић . Против 3000 Срба борило се чак 70 хиљада Турака. У последњем, најсиловитијем нападу, Турци успеше да провале шанац Ресаваца, наста страшан покољ и, пошто помоћ од осталих шанчева није стизала, а у шанцу је остало једва око стотину устаника, Стеван Синђелић реши да Турцима нанесе што више губитака.

У тренутку тргну кубуру и запали барут у подземном складишту. Настаде страховита експлозија а Чегарска битка оста у српској историји као легендарна. У њој је страдало око 3000 Срба и 10 хиљада Турака. Од глава изгинулих Срба Турци су, из освете, крај Ниша сазидали Ћеле кулу која представља јединствен споменик у свету.

Фото: Општина Свилајнац, кућа Стевана Синђелића

Етнолошки комплекс војводе Стевана Синђелића у селу Грабовцу, састављен од куће, собрашице, трпезара, спомен капеле и дрвене звонаре, проглашен је спомеником културе. Рестаурацијом је добијен и културно-туристички значајан објекат а у ранијој кући готово да није било сачуваног комада намештаја или других музејских реквизита.

Захваљујући етнологу Ружици Рајкловић – Сибиновић тада је комплетирана цела музејска поставка. Чак је направљена и копија војводине колевке, по узору на оригиналну која се налази у нишком музеју. Комплекс је отворен 1989. године.

Синђелићеви дани

Једна од водећих манифестација која се организује у Свилајнцу су „Синђелићеви дани“. Они се сваке године организују крајем маја и то у спомен ресавском јунаку и војводи Стевану Синђелићу и његовим саборцима који су трагично страдали у битци на Чегру. Програм манифестације траје од седам до десет дана где посетиоци могу уживати у различитим облицима културног стваралаштва, који се одржавају у згради Центра за културу одржава на Тргу Стевана Синђелића, у родној кући Стевана Синђелића у Грабовцу, Миљковом манастиру и испред цркве брвнаре у Гложану. Успомену на великог српског војводу Стевана Синђелића и данас чува село Грабовац одакле је он 1809. кренуо у бој на Чегру.

фото: Центар за културу Свилајнац, Синђелићеви дани

Живописали себе

У Грабовцу, крај куће Стевана Синђелића, изграђена је нова црква а на једној од повећих фресака нашли су се насликани потомци овог војсковође. На фресци су портрети десет чланова породице Синђелић у чамцу, којим управља свети Никола лично.

Фреска се налази уз сам иконостас, супротно вековним канонима, каже се у саопштењу крагујевачког завода за заштиту споменика.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име