Култура и обичаји Суботице и околине: Прилика за суботичке средњошколце да сазнају нешто више о локалној историји

0
235

У петак 21. септембра 2022. године у сали Отвореног универзитета у Суботици, одржана је трибина по називом „Култура и обичаји Суботице и околине“. Публику на догађају чинили су суботички гимназијалци и ученици средње Техничке школе, који су имали прилику да нешто више сазнају о култури и обичајима краја у којем живе.  У занимљивом излагању, слушаоцима су тему приближили мастер историчар Бојан Чича, представница буњевачке националне мањине професорка докторка Сузана Кујунџић Остојић и представница Туристичке организације Суботице Јелена Јурић.

Историчар Бојан Чича истакао је да веома поучно и корисно за младе да знају прошлост свога града.

Сузана Кујунџић Остојић, Бојан Чича и Јелена Јурић на трибини “Култура и обичаји Суботице и околине”

„Да бисмо знали прошлост нашег народа и државе битно је кренути од појединости као што је локална историја. Први историјски записи везани за Суботицу помињу се негде с краја 14. века под именом Забатица или Сабатица или Забатка. И том периоду српски народ  са данашњих територија централне и јужне Србије почиње да се по под притиском Османске империје и најезда помера ка северу ка тадашњој јужној Угарској. У том тренутку се српски национални корпус први пут сусреће са овим територијама. Тада су на територији данашње Војводине Угари били у већини. Кроз политичке и војне ситуације, разни народи су се овде насељавали“, рекао је Бојан Чича.

Он наглашава да је мултикултуралност једна од предности Суботице, али да то некада може да буде и недостатак.

„Значај и допринос разних народа који су насељавали ове просторе у културној и економској политици свакако је мерљив са краја 19. и почетком 20. века. Преко 60 посто становника Суботице било је пре свега угарског и немачког порекла. Њихови културни правци и политика коју су водили допринели су развоју града Суботице у сваком погледу, индустријском, економском и политичком. Та мултикултуралност, мултиконфесионалност и мултиетничост која Суботицу и данас обогаћује је једна од предности града Суботице коју треба познавати и развијати.

Pročitajte i  Мрачна тајна Храма Светог Саве на Врачару: Многи не знају каква се ЗЛА СУДБИНА крије иза крста на централној куполи

Такође је истакао да је та различитост некада и недостатак јер је у неким околностима продубљивала мржњу и анимозитет између нација.

Буњевци као етничка група

Професорка др Сузана Кујунџић Остојић приближила је публици историју, културу и обичаје Буњеваца.

Сузана Кујунџић Остојић говорила је о традицији и обичајима Буњеваца

„Буњевци се традиционално поздрављају са „Хваљен Исус“.  Постоји тај константни антагонизам да су Буњевци Хрвати. Историја овог града и ове средине говори нешто сасвим друго. Овог лета, ми смо успели да добијемо један документ из ватиканског историјског архива у коме фрањевац  Шимо Матковић пре 400 година тражи од тадашњег папе да се одобри отварање жупе Буњевци.  Он то не би тражио да тих људи није било ту и да их није било довољно. Евидентно је да смо под тим именом дошли. Касније, политика и развој држава, развој идентитета и хрватског и других, некако Буњевце ставља у други план. Почетком 20. века дошло је до сламања тог великог царства Аустроугарске.  Те 1918. године и Срби и Буњевци су били мањина у тој огромној држави, и једни и други припадају словенском народу и говоре словенске језике. У то време мађарски је био службени језик у овом граду. Без мађарског нисте могли да радите, сви други језици били су непожељни. Језичка баријера водила је до тога да су многи Буњевци кроз историју узели мађарски идентитет. Те 1918. године Срби, Буњевци и Словаци имали су велику Народну скупштину у Новом Сада, где је 756 делегата учествовало из целе Војводине, 84 делегата били су Буњевци и они су тада рекли ми хоћемо своју државу и у тој држави желимо тај и такав језик којим говоримо.  Било је потребно сто година се се Буњевци у овом граду изборе да буњевачки језик постане службени језик“,  рекла је професорка Кујунџић Остојић.

Pročitajte i  Сви знамо за шопску салату, али не знамо ко је у Србији народ по имену Шопи

„Срби и Буњевци су чували границе од Турака и то су радили за Аустроугарског цара. Буњевци, осим у Суботици, живе и у Сомбору и у јужној Угарској, све до Баје. Све мање и мање има оних који знају да говоре буњевачки, а српски поготово. Ми сада када се сретнемо са својим сународницима из Мађарске причамо на енглеском језику. Та нека топлина и осећај припадности том народу је оно што не јењава и не престаје“, закључила је професорка.

Обичаји Буњеваца

Један од најзначајнијих и најстаријих обичаја Буњеваца је Дужијанца, која представља захвалност Богу за род новог жита.  Дужијанца је манифестација која почиње оног дана када се посеје жито и када свештеник свети жито, како би га Бог сачувао од града и јаких киша. И поред савремених заштита усева и даље је, за оне које верују,  Бог тај који мора да пошаље кишу. На дан Велике Госпојине, 15. августа по новом календару, у цркви се освети хлеб, затим се кроз град организује свечани дефиле и пригодан програм.

Pročitajte i  ГОРШТАК ДАНЕ ДОБИО СТРУЈУ И НОВУ КУЋУ, АЛИ ПАКОСТ ЉУДИ ПОСЕБНО БОЛИ: Све се променило након рођења сина, Кристина ћути, њени љути

Историја и обичаји Суботице као велики туристички потенцијал

Јелена Јурић, туристички водич града Суботица, нагласила је да је Суботица град сецесије и упознала је средњошколце са највећим знаменитостима Суботице, међу којима се истичу Градска кућа, Синагога, Рајхлова палата и друге зграде. Поред архитектуре, Суботица је и град фестивала и вина.

Туристички водич Јелена Јурић говорила је о знаменитостима Суботице

„Део суботичко- хоргошке пешчаре где је једним делом земљиште богато песком а другим делом плодном ораницом је допринео да Суботица током година и деценија развије велики број винарија, произвођача вина и винове лозе. Странци јако воле да дођу у Суботицу и обилазе винарије. Они имају шта ту да виде, да доживе и наравно да дегустирају наше вино. Винарије имају богат програм који укључује и тамбураше. Ако имате неку групу која долази са стране или имате госте, увек је јако лепо да за њих организујете одлазак у винарију, да пробају нека од наших добрих суботичких вина”, поручила је Јелeна Јурић.

 

 

 

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име