Исповест једне жене која је штедела да купи себи ауто, међутим, није ни слутила шта ће је снаћи!
Исповест преносимо у целости:
Након нека два сата проведена у реду, држећи грчевито у руци сву папирологију, стигла сам на ред.
Љубазна службеница је весело уносила податке, устала да узме таблице и таман кренула да ми их преда када је бацила још један поглед на екран и – села.
Када радите за просечну плату, дебело се намучите док дођете до својих кола – наравно, половних, пошто на нова не смете ни да помислите. Обилазите сајтове и ауто пијаце, распитујете се код познаника и трудите се свим силама да прођете што јефтиније, а да притом не завршите као власник аутомобила у распаду кога ће поправка скривених фалинки коштати више од самог возила.
И онда га коначно пронађете, дате власнику крваво зарађен новац и уврстите се у колону која се протеже целом дужином сале у МУП-у. Чекате и чекате, тешећи себе да издржите још само мало, а онда добијате таблице у руке и коначно можете да седнете у предмет своје чежње. Онда дођете на ред и службеница вам саопшти најгору могућу ствар после које можете само да седнете и плачете – е то се мени десило.
Након нека два сата проведена у реду, држећи грчевито у руци сву папирологију, стигла сам на ред. Љубазна службеница је весело уносила податке, устала да узме таблице и таман кренула да ми их преда када је бацила још један поглед на екран и – села.
– Ја ово не могу да одобрим – рекла ми је и погледала ме.
– Како не можете? – питам ја замишљајући сценарио “фт1п” и већ спремна за свађу јер знам да су сви папири ту.
Међутим, није у томе проблем. Проблем је у томе што је на моја кола (тачније, још увек нису моја), стављена забрана продаје аутомобила, о чему ме власник није известио већ је лепо узео паре и ваљда чекао да види шта ће да се деси.
Ван себе, зовем њега који се заклиње да није имао појма да су извршитељи ставили забрану.
Питам службеницу да ли може да уради било шта да ми помогне, знајући да не може, и такав одговор и добијам. Поново зовем власника аутомобила који каже да ће “решити ствар”.
И тако могу само да одем кући олакшана за, за мене незамисливу количину новца, коју сам крваво штедела, и то без кола.
На много ствари нисам рачунала у току куповине кола – прва ствар, да извршитељи већ годинама раде пуном паром, а да су кола обично прва која дођу на принудну наплату. Превидела сам и проверу на регистру неплаћених казни јер сам веровала продавцу из чистог нестрпљења да коначно дођем до кола и водећи се старом добром “ма неће то баш мени”.
И испала сам глупа, знам. А још много људи је на исти начин испало глупо, па ово причам само да упозорим све људе који размишљају о куповини кола – прво што треба да урадите је да одете на сајт рнк.сипрес.суд.рс а да и после тога све проверите три пута, и тек онда дате паре.
Извор: Курир
