Spavao lav u svojoj pećini. Oko njega je jurila gomila veselih miševa. jeda od njih pope se na stenu, omače se pada lavu na njušku i probudi ga.
Car životinja , nikako ne voli da ga bude, zato se i kaže: “Ne diraj lava dok spava”! Onako ljutit zgrabi šapom nesrećnog miša.
-Ah mislostivi care!Budi velikodušan prema meni bednom stvorenju . Nisam hteo da te uvredim. Slučajno sam se omakao i pao sa stene. Pokloni mi život, pa ću ti biti zahvala dok sam živ.
-Bićeš zahvalan? Hm, voleo bih samo znati kako? Beži mi s očiju dok te nisam zgromio. Šta će meni tvoja zahvalnost.Posle nekog vremena ,miš je trčao kroz šumu. Odjednom ču kako lav očajno urliče.
-Sigurno je lav u kakvoj opasnosti, pomisli miš, i potrča u pravcu odakle se čulo urlikanje.
Kad tamo, a lav upao u mrežu, koju su lovci razapeli. Miš reče:
-Čekaj, dobrotvoru moj, odmah ću ti pomoći! Zatim poče da grize mrežu i lav se oslobodi!
