Најлепши украс источне Србије – Лазарева пећина: Добила назив по великом кнезу, изучавали је Тесла и Цвијић а оставља без даха све посетиоце

0
929

Живописни Бор који се налази у источном делу Србије обилује изузетним природним лепотама које маме туристе из свих крајева наше земље да их посете. Поред прелепог Борског језера, Брестовачке Бање, планине Стол, једна од главних атракција овог места је и јединствена Лазарева пећина.

У далекој прошлости, током стотине и сотине хиљада година, у кречњачком хуму Припор, на самом завршетку Лазаревог кањона настала је Лазарева пећина.

Улаз у пећину се налази на левој страни од Лазареве реке на надомрској висини од 291 метра.

Прва сазанања о овом месту дао је аустроугарски археолог, етнолог и путописац Феликс Каниц, а потом су и други научнинци наставили са испитивањем и детаљним проучавањем пећине. На подугачком списку имена су се нашли: Феликс Хофман, Јован Цвијић, Јован Жујовић, Синиша Станковић, Никола Тесла и многи друга еминентна имена.

Лазареву пећину је изградила подземна река која и данас протиче кроз њу. Укупна дужина испитаних канала Лазареве пећине је око 10 000 метара, процењена дужина свих пећинских канала прелази 10 километара, док је укупна површина пећине је 9907 м². Научници процењују да је запремина свих пећинских просторија око 52.000 м³.

Изчавањем се дошло до закључка да најстарије насеље у пећини припада почетку бакарног доба, салкуца-гумелница култури. Пронађени алати и керамички предмети из овог периода су израђени са пуно маште и одликују их различити облици и орнаментика. Сматра се да је прерада бакра била основно занимање у овом периоду.

Пре око 4500 година, у раном бронзаном добу, Лазарева пећина се користила као ловачка станица, док је касније, у 6. веку пре нове ере, у периоду гвозденог доба, постала металуршки центар од велике важности.

Пећински простор чине монументалне дворане која носе звучна имена: „Престона“, „Дворана блокова“, „Концертна“, „Дворана слепих мишева“ и друге.

Ово место је прави мали рај за љубитеље историје и археологије јер је могуће видети и проучити окамењене кости праисторијског пећинског лава, медведа и хијене.

Стара Легенда каже да је ова пећина добила назив по великом кнезу Лазару који се баш овде сакривао са својом многобројном војском од великог туриског непријатеља.

У пећини је своје станиште пронашло  24 врсте слепих мишева , oд укупно 27, колико их има у Европи.

Важно је напоменти да су радно време и услови за обилазак пећине прилагођени са тренутном епидемиолошком ситуацијом, важећим препорукама и прописаним мерама заштите надлежних органа Републике Србије, које су донете у циљу спречавања ширења вирусне епидемије.

Тренутно важеће радно време Лазареве пећине:

– суботом и недељом од 10.00 до 16:00 сати

– средом, четвртком и петком пећина ће бити отворена за организоване групе коју чини минимум 20 особа

– понедељком и уторком пећина не ради

У туристички део Лазареве пећине може истовремено да  уђе максимално 30 особа, уз придржавање свих мера заштите, као што су коришћење прописане заштитне опреме, дезинфекционих средстава и држање препорученог физичког растојања.

Цене улазница за посетиоце износи 200 динара.

Како стићи до Лазареве пећине:

Од Београда, преко Параћина и Злота – 235 км.

Од Београда, преко Жагубице, Борског језера и Злота- 215 км.

Од Ниша, преко Параћина и Злота-186 км.

Од Ниша, преко Књажевца, Зајечара и Злота- 130 км.

Од Доњег Милановца, преко Бора и Злота- 110 км.

Лазарева пећина је место које се налази у Бору. Била је предмет изучвања многих научника међу којима су и Тесла и Цвијић. Име је добила по великом српском кнезу. Данас у њу долазе посетиоци са свих страна да ужовају у њеној лепоти.
Лазарева пећина
Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име