Od pamtiveka je bor bio kultno drvo naših krajeva. Stariji ljudi su, da ne bi uzalud u usta uzimali božije ime, često znali reći „Bora mi“. Često je bio veza sa nekom ličnošću ili događajem iz prošlosti. Ne zaobilazi ga ni narodna medicina – narodni lekari su od borove smole pravili lek za svaku ranu.
Sa druge strane Lima, iznad Prijepolja, nalazi se Kamena gora. Na planini je istoimeno naselje, a na jednom od visova, koji dominira iznad sela i celom planinom, rastao je bor. Razgranat, veličanstven na osami.
Kažu da je star bar četiri stoleća a preci, ljudi koji danas žive na Kamenoj gori, došli su odnekud u ove krajeve pre 350 godina. Prethodni žitelji su napustili planinu pedesetak godina pre njihovog dolaska.
Koja muka ih je naterala da napuste ovaj predivni kraj, znaju samo oni, ali i stari bor na osami. Stara priča veli…
…da su pre svog odlaska u stablu bora napravili rupu i u nju ostavili poruku. Tu su objašnjeni razlozi njihove selidbe. Rupa je zatvorena cepom, a smola i godovi su učinili svoje. Tajna starosedelaca Kamene gore će zauvek ostati u srcu bora.
Ovo neobično drvo nekada je predstavljalo mesto okupljanja, a u nedostatku crkve, i pričešćivanja i bogosluženja. On je ostajao i postajao prijatelj onima koji su se pod njegovim razgranatim krošnjama sastajali, rastajali, svađali i mirili, razgovarali ili odmarali posle napornog dana tokom neverovatnih 500 godina.
Sa visinom od 13 i krošnjom od čak 18 metara, Sveti bor simbolizuje veličinu, hrabrost i izdržljivost koja se retko sreće. Ali, nisu samo veličina, istrajnost i starost ono što karakterišu ovo čudnovato drvo…
Jedna od njegovih specifičnosti, ogleda se i u korenu koji je jedna grana smrče odlučila da pusti baš u njegovom stablu. Uzrok ovog prirodnog fenomena do dana današnjeg je ostao nerazjašnjen.
Zvanično najstariji crni bor u Srbiji, poznat i kao Savin bor, pao je nedavno od sopstvene starosti. Inače, ovom boru koji je bio zakonom zaštićen ni danas niko ne prilazi i niko ga ne pomera.
Za ovog starca su bile vezane legende i razna verovanja meštana…
Mada je u pridanku bio duboko zasečen radi luča, poslednjih godina meštani mu nisu prilazili, a oko njega su se plele razne priče i verovanja… Niko nije čuo njegov pad i još mu niko ne prilazi, čak ni šumari.
Drevni stanovnik živopisne Kamene gore više od četiri stotine godina krasio je vrh brda sa koga se pruža fascinantan pogled. Meštani ga nisu bez razloga prozvali još i Stari ili Sveti bor.
(prijepoljske.blogspot.rs/ Serbia.com)
