Према легенди дрво дрена спада у три магична дрвета код Срба. Обавезно се садило на месту где се подизала кућа, а због народне изреке ”Здрав као дрен” верује се да је оно доносило породици здравље и дуговечност.
Дрен је у народу познат још и као дренак, дренић, дреновина, дрењ, бела сибовина, дренак, дрњулчић, а плод дрена у народу се назива дренка, дрењина, дрењула.
Будући да се плодови дрена састоје од танина, органских киселина, пектина, шећера, слузи, а у кори има и смоле, ова биљка има изузетну лековиту вредност.
Kористи се за лечење грла, малокрвности, богиња, болести бубрега, дијареје, хемороида, шећерне болести… У Русији су научници потврдили његову лековитост и установили да плодови, кора стабла и листови имају антимикробиолошко дејство. Поред тога, месо плодова и уље из семенки се може користити за зацељивање рана.
Производи од дрењина као што су сок, чај или џем, ефикасни су у лечењу стомачних тегоба и обљења органа за варење.
Биљка се може конзумирати како свежа, тако и замрзнута или обрађена. Њено дејство је исто.
Од ове биљке у нашим крајевима се прави чак и ракија.
