“Британском министру спољних послова Антони Идну, приликом посете Матици српској, показан је први број Летописа. Дуго је, са неверицом, загледао годину: 1825! Како је то могуће?! Ако је тај часопис покренут још 1825. и излази све до данас, онда је, коллико он зна, то најстарији, континуирани књижевни часопис у Европи. Како та занимљива чињеница није општепозната? ” – пише Борислав Михајловић Михиз 1990. године у својој аутобиографији “О другима”.
Летопис Матице српске, дуговечни српски часопис ризница је нашег књижевног стваралаштва. Основан у Новом Саду, а штампан у Будиму под називом Сербска летопис до данас негује највредније комаде српке књижевности и науке. Његов оснивач био је Георгије Магарашевић, познати књижевник и професор, а бројни урединици долазили су из редова културних посланика. Летопис се систематски бавио радовима чија се тематика заснивала на језику, историји, религији, фолклору и култури не само српског, већ и целог словенског народа. Поред уређивачке, оснивачи су покренули и издавачку делатност са циљем „да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то сад и отсад без престанка за свагда“. Већ на самом почетку објављене су књиге Милована Видаковића, Јована Стерије Поповића, Доситеја Обрадовића, Лукијана Мушицког, Јована Суботића и др.
Како би се Летопис одржао већ 4. фебруара 1826. године основана је Матица Српска. Тако је услед потешкоћа са штампањем, борба за одржање часописа изазвала стварање најстарије културне,научне И књижевне институције српског народа.
За скоро 200 година свог трајања Летопис је мењао име- Новиј сербскиј летопис, од 1837; Сербскиј летопис од 1842; Србскиј летопис, од 1855; Србски летопис, од 1865; Српски летопис, од 1867; Летопис Матице српске, од 1873. године.
Само у периодима већих историјских дешавања часопис није излазио.
“Када је министру речено да Летопис у свом трајању има два прекида – 1914- 1918. и 1941-1945. – енглески џентлмен је још појачао своје признање: те две лакуне у Летописовим годиштима чине част и подижу вредност дугом трајању најстаријег живог европског часописа.”- препричава Михиз.
Летопис Матице српске наставља да излази редовно, једном месечно, а издања из протеклих година се чувају у архиви. Сталне рубрике jeсу: поезија и проза, есеји, сведочанства, разговори и критике. Уредници раде на томе да одрже високу културну и књижевну вредност овог драгоценог српског штива,а најновији број можете погледати овде: http://www.maticasrpska.org.rs/letopis_505_3/
