Дошао младић код духовника са питањем:
“Зашто ми се дешавају лоше ствари у животу?”
Духовник се замисли, па му беше жао младића, те му рече:
“Дођи сутра, дете, да се помолим ноћас Богу за тебе.”
Када је сутрадан он дошао, старац га већ дочека на вратима: “Слушај ме овако, сине: први пут кад ти се десила незгода, када је твој друг настрадао, ти си преживео. За то треба да се захвалиш молитвама твоје мајке. Други пут кад си упао у реку са пријатељима, двоје су се удавили, тебе су пронашли. И за то захвали својој побожној баки, која је цео живот постила и ишла у цркву. Трећи пут си заспао са упаљеном грејалицом, која је захватила кревет. Верујем да се ни сам не сећаш ко те је пробудио из сна. За то мораш захвалити твом поштеном оцу, који је радио цео живот и са смирењем подносио сваку невољу због тебе. Сећаш се оно кад си за секунд избегао стабло док си секао дрва? Једна старица, којој си стално уносио дрва док је била жива, сузама ти је захваљивала и хвалила Бога због тебе.”
Старац хтеде да настави даље, али га младић, видно уплашен и изненађен, упита:
“А откуд Ви то све знате?”
“Рекао ми је Онај који све зна”, одговори старац.
“Добра дела љубави и молитве све у вечности стоје; иди и ти, сине, па учини нешто за будуће твоје. И кад наиђу тешка времена и хладан ветар невоље у будућности почне да дува, шапат твоје топле молитве у хладним данима децу ће да ти чува.”
