Обичаји уочи Ивањдана спадају у најлепше у нашој народној традицији…
Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала поверен девојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивандана девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце.
Девојке из Груже палиле су с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале Верује се да девојке ноћ уочи Ивањдана треба да оду на ливаде, упале ватру и беру цвеће и травке од којих ће уплести венац. Док то чине, треба да певају песме:
“Ја посејо лан, баш на Ивандан, карала ме, карала Иванова мајка“ или „Иванско цвеће, петровско, зеченим пољем цветало; Иван је цвеће набрао, мајци у крило метао, а мајка с крила на земљу“.
У рану зору су се разилазиле, а свака је носила угарак из ватре, а исплетен венац би стављала на врх капије. Слично се радило и у чачанским селима. Све се то ради у шали па је девојачки смех и цика оџвањао у ноћи. Овде се такође верује да ове ноћи треба хватати свице и носити кући.
Опрез, веровали или не у ове ствари, треба да знате да се сматра да ноћ уочи Ивањдана има необично јаку моћ, нарочито исцелитељску, која са првим зрацима излазећег Сунца нестане.
Али, не нестане одмах сва подарена снага, задржи се и преко дана, углавном до самог поднева. Код нас, у љубавној магији мишљење је да се чарке најбоље праве уочи младог петка.
Опанак
