Једна од многих жртава афере „крађа беба“, Милијана Чумић (63) из Београда, после 25 година личне истраге и пратећи болничку документацију, пронашла је своју ћерку Ану, за коју су јој рекли да је рођена мртва. Њена прворођена ћерка завршила је, како Милијана тврди, код жене која се породила истог дана кад и она, у истом породилишту Градске болнице.
– Бабица која ме је 21. децембра 1978. породила саопштила ми је да сам родила мртву девојчицу. То сам прихватила врло тешко. Али истог дана у другој смени дошла је друга бабица, која ми је донела бебу на подој, а ја сам јој плачући рекла да је моја беба умрла. Заправо ми је она отворила очи. Након претраге болничке документације сазнајем да су се тог истог дана породиле још две жене. Нас три родиле смо две девојчице и једно дефектно дете, које је умрло – прича Милијана.
Прикупљајући папире, Милијана је, како каже, стално наилазила на нелогичности које су је наводиле да све чвршће верује да јој је беба украдена:
– Породила сам се у 5.45 сати, а у порођајном протоколу стоји у 6.30. На отпусној листи писало је да је тежина детета 2.400 грама, а моја девојчица је била тешка 2.850. Писало је и да је недоношче иако је рођена с пуних девет месеци. У регистру матичне службе Ана је заведена под четири разна броја, а у болници не постоји ни пријава ни записник о смрти. Исто тако не постоји ни потврда о смрти, као ни записник са обдукције.
Након 25 година борбе открила да је њено дете код једне од две породиље са којима је делила собу. Скупила је снагу и отишла да упозна своју ћерку.
– Пронашла сам моју Ану у селу Орашац код Обреновца, у кући те жене која се породила кад и ја. Објаснила сам тој жени да сумњам и затражила јој да ми помогне ако се нечега сети, а она је све време црвенела. Одмах ми је све било јасно. Кад сам видела Ану тог дана, прошла ме је језа од главе до пете, знала сам да је она моја – присећа се Милијана. Додаје да је након неког времена Ани све испричала и суочила је са истином.
– Неколико пута смо се чуле и виделе, дуго разговарале, али она не жели да уради ДНК анализу. Не замерам јој, та жена ју је ипак одгајила, не мора да нас прихвати, али нека се зна истина. Ја сам најсрећнија што је она међу живима. Њој сам само рекла да ту жену одведе у цркву и нек јој се закуне тамо да ју је она родила – закључила је Милијана.
Она је 2002. поднела кривичну пријаву због замене новорођенчета, али суд никад није наложио ДНК анализу, уз образложење да је случај застарео.
Да подсетимо, родитељима несталих беба законом је понуђено између 10 и 15 хиљада евра као надокнада штете, што у Удружењу родитеља сматрају срамотним и с правом питају народне посланике да ли би се они одрекли своје деце за те и било које друге паре.
Курир, Al Jazeera Balkan
