Kuda ide ovaj svet?… često se zapitamo kada na televiziji ili u štampi pročitamo neki novi hir (pod navodnicima) zvezde sa domaće (pa opet pod navodnicima) estrade. Nekultura i primitivizam opsedaju nas sa svih strana i taman kada pomislimo da od njih ima spasa i da im možemo uteći, dobijemo šamar realnosti koji nas opominje da se ipak sav taj šund i neukus uvukao u sve pore našeg društva i u sve institucije, pa čak i kulturne i obrazovne.
U martu ove godine smo imali famu sa nastupom Marije Šerifović u Narodnom pozorištu u Beogradu. Digla se prašina, glumci su se oglasili sa negativnim stavom prema čitavom događaju. A onda, nakon tri dana, kao i sa svakom čaršijskom pričom – sve se brzo zaboravilo. Zar je moguće da tolike druge lokacije – hale, arene, klubovi… estradi nisu dovoljni?!
Da jedna ovakva nevolja povlači drugu, mogli smo se uveriti vrlo brzo –
Ubrzo su i ostale “koleginice po mikrofonu i kafani” našle za shodno da i ONE MOGU baš u ovako “njima adekvatnom” ambijentu propagirati sve ono protiv čega se kultura nemoćno bori, još od kad je knjaz Mihajlo osnovao ovo zdanje, 1868.
Da li iz razloga što im se kafanski i splavaroški ambijent više ne dopada i što su im jedne iste lokacije postale dosadne da na njima drže svoje javne nastupe i snimaju spotove, ili tek iz pukog hira i pohlepe, mislimo da se čitava golotinja estradne scene nažalost lagano seli u ustanove od kulturnog značaja, gde im svakako nije i NE SME biti mesto!
Od izvesnih članova Narodnog pozorišta mogu se čuti opravdavajuće rečenice u kojima tvrde da nije loše dopustiti takve javne nastupe, jer pozorište od nečeg mora da živi. Čestitamo, dragi građani, došli smo do trenutka da čak i pozorište mora da se bavi prostitucijom kako bi opstalo.
Nije samo pozorište primamljivo estradnom svetu, tu su i škole –
Da slučaj Narodnog pozorišta nije usamljen, podsetiće vas i snimanje spota druge folkerke u takođe neadekvatnom ambijentu u kom su prikazani sav šund, golotinja i netalenat domaće estradne scene. U najstarijoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima, “pod velom misterije”, snimljen je spot Jelene Karleuše.
Od direktora gimnazije tada smo mogli čuti kako nije znao da se ovaj spot snima, kao i da je ekipa Jelene Karleuše upala “tajno”, u saradnji sa nekim iz škole. Da je neko bio debelo potplaćen za ovaj hir samoproklamovane Dive evidentno je i očigledno. Džaba su đaci, roditelji i profesori pisali peticije da se spot zabrani i na taj način prekine sramoćenje ove institucije od obrazovnog i kulturnog značaja. Ni do danas ne znamo ko je krivac. Bilo kako bilo obeležiše ovo zdanje jedan Branko Radičević, Ruvarac, Šupljikac, Sarajlija, Sterija… i jedna Karleuša.
Mnogo pre pozorišta estrada je ušla i na vrata filma, a ni muzeje pa čak ni MANASTIRE nećemo sačuvati od te pošasti –
Danas ovakve i slične “dive” možemo videti čak i na filmu. Zašto bismo stali samo kod pozorišta?! Ko je gledao nastavke čuvenog Mi nismo anđeli, zna o čemu govorimo. A kako se najavljuje, očekuje nas još ovakvih noviteta, jer neki ljudi sa filma tvrde da nije loše pronaći adekvatnu ličnost za ulogu čak ni među estradom. Pitamo se onda za šta se školuju glumci?
Tako ćemo i u Kući kralja Petra kadgod naići na neko svadbeno veselje uz narodnjake, jer hej, zašto stati samo na pozorištima i školama, postoje i muzeji! Narodnjake ćemo odvesti potom malo i do Etnografskog muzeja… A ne, čekajte, i tamo je već bila organizovana svadba još letos? Sjajno je kad se direktori muzeja ponašaju kao da su u svojoj kući.
Mislili ste da iznenađenjima ima kraja?
Brzo ćmo vas razuveriti. Verovali ili ne i OVO je moguće –
Nastup poznate folkerke Rade Manojlović održan je letos u porti MANASTIRA. Verujemo da ova folkerka nije sama birala mesto gde će zapevati, no svaka čast organizatorima i za izbor programa i lokacije.
Šta onda ostaje talentovanim ljudima koji nemaju prostor gde će taj talenat i pokazati, ako su estradi svugde širom otvorena vrata –
I dok tako u kulturne i obrazovne institucije budemo gurali one kojima tamo definitivno ni po čemu nije mesto, mladi ljudi koji ne mogu da dopru do istih ustanova sa završenim akademijama radiće na pumpama i po kafićima, a umetnošću će se baviti na ulici.
Do tad estradu izbegavajte bar na tv ekranima, za muzeje i pozorišta ionako nikad nemamo novca, ni vremena.
Za kraj, k’o što reče Manda u Dva sata kvalitetnog programa: “Kulturo, eve me!”
Autor: K. M.
