По причи многих верника, Свети Роман заиста испуњава све добронамерне жеље. До сада су забележени случајеви да болесни уз редовне молитве и пост одлазе здрави из манастира у близини Алексинца.
У јужној Србији одавно влада веровање да се у манастиру Свети Роман догађају чуда, а да светац коме је посвећен испуњава све добронамерне молитве.
Манастир Свети Роман је један од најстаријих српских манастира за које је везано веровање о остварењу свих жеља.
Мнастир се налази у близини Алексинца, а по причи многих свештених лица, настао је још с почетка 9. века, што значи да је старији и од Хиландара и од Жиче, Сопоћана, Грачанице и многих других.
Пошто многи подаци не постоје о овом светом месту не зна се ни ко је саградио првобитно здање.
Садашња манастирска црква, иако скромног изгледа и величине, није оригинално здање. Због Османлија и њихових похода ово је њено друго или треће здање. Упркос свим потешкоћама, увек је зидана на истом месту, иако је више пута рушена, односно из темеља обнављана.
Манастир је првобитно изграђен од камена, али је слично многим нашим светињама био рушен, паљен и пљачкан. Како би спречили бахато понашање разбојника који су улазили у цркву на коњима, тада је одлучено да сви улази буду веома ниски, што је уједно и главна карактеристика овог здања.
Столп или Манастирски звоник са своја два звона је веома упечатљива грађевина, јединствена у целом Поморављу. Сазидан комплетно од камена у три нивоа, у прошлости је служио за лечење психичких болесника који би у светом лечилишту боравили свега око месец и по дана.
До сада су забележени случајеви да болесни уз редовне молитве и пост кућама одлазе здрави и исцељени.
Сви који посете манастир Светог Романа имају прилику да се поклоне моштима овог свеца и да му се обрате за небеску помоћ.
Посетиоцима се препоручује да с, најпре молитвом, а затим и конзумацијом воде са извора за који се верује да је света, обрате Светом Роману за помоћ.
По причи многих верника, ова светац заиста испуњава све добронамерне жеље, па је самим тим “његов дом” веома популаран међу туристима.
